Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Manastir Staro Hopovo započeo je trodnevnu proslavu tri velika jubileja. Ove godine navršava se 540 godina od osnivanja ove fruškogorske svetinje, 270 godina od osvećenja hrama posvećenog Svetom velikomučeniku Pantelejmonu i dve decenije od obnove monaškog života.
Proslava je počela svečanom litijom u kojoj su nošene mošti Svetog Pantelejmona. Na čelu litije bili su iguman manastira Grgeteg, arhimandrit Dositej, i domaćin svečanosti, iguman Starog Hopova, arhimandrit Atanasije, a sa njima su bili sabrano sveštenstvo i monaštvo.
U molitvenom hodu verni narod prešao je put dug 2,4 kilometra, koji povezuje manastire Novo i Staro Hopovo. Po dolasku u Staro Hopovo služen je molebni kanon, čime je proslava jubileja počela u molitvenom duhu.
Tri jubileja nisu samo podsećanje na važne datume iz prošlosti. Oni govore o dugom duhovnom i istorijskom kontinuitetu Starog Hopova, mesta na kojem su se vekovima preplitali molitva, monaški život, kultura i istorija srpskog naroda.
Centralni događaj prvog dana proslave bilo je predavanje „Fruškogorski manastiri – svetila vere i svedoci istorije“. Govoreći o fruškogorskim svetinjama kroz vekove i o Velikoj seobi Srba, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta dr Nikola Lukić podsetio je da je srpski narod na ovim prostorima prisutan još od vremena dinastije Nemanjića.
Posebno je istakao izuzetan prosvetni i kulturni značaj Starog Hopova, u kojem je svojevremeno započelo prepisivanje dragocenih knjiga. Fruškogorski manastiri nisu bili samo mesta molitve, već i važna duhovna i kulturna središta u kojima su se negovali pismenost, knjiga i predanje.
Govoreći o 270. godišnjici osvećenja hrama Svetog Pantelejmona, dr Lukić istakao je da ovaj jubilej govori o trajanju i kontinuitetu žive vere. Okupljenima je uputio i poruku da je glavna snaga u jedinstvu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U okviru predavanja govorio je i protojerej-stavrofor Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije, koji je posebno istakao istorijski značaj i veliku ulogu Rusa sredinom 20. veka.
Kako je naglasio, njihov doprinos bio je značajan kako za razvoj ženskog monaštva, tako i za opstanak fruškogorskih manastira. Ovaj deo predavanja podsetio je na složene okolnosti kroz koje su prolazile fruškogorske svetinje i na ljude koji su svojim monaškim životom i vernošću pomogli da se njihov duhovni život sačuva.
Istorija Starog Hopova zato nije samo niz godina i događaja zabeleženih u hronikama. Tri jubileja podsećaju na različite važne trenutke u životu svetinje: njeno osnivanje, osvećenje hrama kao središta bogoslužbenog života i obnovu monaštva, kojom je pre dve decenije ponovo uspostavljen stalni molitveni život u manastiru.
Od osnivanja pre 540 godina, preko osvećenja hrama Svetog Pantelejmona pre 270 godina, do obnove monaškog života pre dve decenije, Staro Hopovo prošlo je kroz različite istorijske epohe, ali je ostalo deo duhovnog nasleđa Fruške gore.
Zato ovogodišnji trostruki jubilej ima značenje koje prevazilazi puko obeležavanje godišnjica. On podseća da svetinja živi kroz molitvu, bogosluženje, monaštvo i narod koji joj iznova prilazi.
Svečana litija sa moštima Svetog Pantelejmona, molitva u hramu i predavanje o istoriji fruškogorskih manastira objedinili su prošlost i sadašnjost Starog Hopova. Tri jubileja tako su postala jedno veliko svedočanstvo o trajanju vere i monaškog života kroz vekove.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Podignut kada srpska država više nije postojala, Krušedol je postao utočište vere, čuvar identiteta i večna kuća znamenitih ličnosti.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Mitropolit crnogorsko-primorski osveštao je zvono za obnovljeni hram Svetog Georgija u Gorovićima, poručivši da ono okuplja narod na molitvu i donosi duhovni mir.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
