Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
U svetlosti liturgijskog sjaja i molitvene tišine, na praznik Svetog Atanasija Velikog, 15. maja 2025. godine, mitropolit mileševski g. Atanasije proslavio je svoj imendan u Beogradu, u hramu Svetog Save na Vračaru. Taj sveti dan, osvetljen blagodaću i saborskim duhom, postao je most između Nebeskog Jerusalima i Crkve Božje na zemlji.
Foto: Eparhija mileševska
Doček vladike ispred crkve Svetog Save
Svetu liturgiju, koja je bila srce imendanskog sabranja, služio je mitropolit kanadski Mitrofan, a sasluživali su mitropolit mileševski Atanasije, mitropolit zahumsko-hercegovački i primorsko-stonski Dimitrije, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički Kirilo, kao i više sveštenoslužitelja.
Nakon što je na oltaru prinesena bezkrvna Žrtva, a verni narod pristupio Svetoj Čaši, osveštani su slavski darovi i prelomljen je slavski kolač – blagoslovena veza između domaćina i svetitelja zaštitnika, između vremena i večnosti. U toj molitvenoj atmosferi mitropolit Atanasije obratio se sabranima, izgovarajući reči koje ne dolaze samo iz uma, već iz srca u kojem prebiva Gospod:
Foto: Eparhija mileševska
liturgiju je služio mitropolit Mitrofan, a sasluživali su mitropolit Atanasije, mitropolit Dimitrije, episkop Kirilo, kao i više sveštenoslužitelja.
– Danas je dan približavanja, objedinjavanja Nebeske i zemaljske Crkve – rekao je mitropolit, opisujući tajnu Liturgije i slave kao istinskog susreta s Bogom i Svetima. Istakao je da se na praznik svog nebeskog zaštitnika, Svetog Atanasija Velikog, osećamo bližima svima onima koje Crkva neprestano pominje – ljudima koji su svojim životima posvedočili Carstvo Božije još ovde, na zemlji.
Govoreći o svom nebeskom zaštitniku, Svetom Atanasiju, vladika mileševski podsetio je da se ovaj veliki otac Crkve nikada nije nazivao velikim, već je uvek ukazivao na veličinu drugih, pre svega Svetog Antonija Velikog. U tom smeru i današnji slavljenik vodi verne – ne ka sebi, već ka svetlosti koja se ogleda u životima svetitelja, a kroz njih i u Hristu, jedinom istinskom Svetlu.
– Želimo da se priključimo toj zajednici i njihovoj mudrosti, božanskoj, da živimo i budemo rukovođeni – poručio je mitropolit, ostavljajući prisutnima jasan i dubok poziv: da život ne živimo samostalno i razuđeno, već kao deo jedne velike zajednice ljubavi, mudrosti i vere.
U vremenu kada se tišina često gubi u buci sveta, ovakvi dani, obasjani liturgijskim smirenjem, podsećaju nas da Crkva nije samo građevina, niti samo događaj – već živa zajednica u kojoj se, kroz Svetu liturgiju i učešće u Tajnama, večnost susreće sa vremenom, a čovek sa Bogom.
Foto: Eparhija mileševska
Vladika Mitrofan osveštao je slavske darove
Imendan mitropolita Atanasija tako je postao ne samo njegovo lično slavlje, već praznik celokupne Crkve – jer svaka liturgijska radost, kada se sabira u Hristu, postaje radost svih.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
Na dan kada Prijepolje slavi slavu Sabornog hrama, praznik Ostroškog Čudotvorca pretvorio se u dirljiv prikaz vere, zajedništva i nade – od liturgije i rukopoloženja, preko litije, pa sve do večeri ispunjene guslama, pesmom i trpezom ljubavi.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
