Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
U svetlosti liturgijskog sjaja i molitvene tišine, na praznik Svetog Atanasija Velikog, 15. maja 2025. godine, mitropolit mileševski g. Atanasije proslavio je svoj imendan u Beogradu, u hramu Svetog Save na Vračaru. Taj sveti dan, osvetljen blagodaću i saborskim duhom, postao je most između Nebeskog Jerusalima i Crkve Božje na zemlji.
Foto: Eparhija mileševska
Doček vladike ispred crkve Svetog Save
Svetu liturgiju, koja je bila srce imendanskog sabranja, služio je mitropolit kanadski Mitrofan, a sasluživali su mitropolit mileševski Atanasije, mitropolit zahumsko-hercegovački i primorsko-stonski Dimitrije, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički Kirilo, kao i više sveštenoslužitelja.
Nakon što je na oltaru prinesena bezkrvna Žrtva, a verni narod pristupio Svetoj Čaši, osveštani su slavski darovi i prelomljen je slavski kolač – blagoslovena veza između domaćina i svetitelja zaštitnika, između vremena i večnosti. U toj molitvenoj atmosferi mitropolit Atanasije obratio se sabranima, izgovarajući reči koje ne dolaze samo iz uma, već iz srca u kojem prebiva Gospod:
Foto: Eparhija mileševska
liturgiju je služio mitropolit Mitrofan, a sasluživali su mitropolit Atanasije, mitropolit Dimitrije, episkop Kirilo, kao i više sveštenoslužitelja.
– Danas je dan približavanja, objedinjavanja Nebeske i zemaljske Crkve – rekao je mitropolit, opisujući tajnu Liturgije i slave kao istinskog susreta s Bogom i Svetima. Istakao je da se na praznik svog nebeskog zaštitnika, Svetog Atanasija Velikog, osećamo bližima svima onima koje Crkva neprestano pominje – ljudima koji su svojim životima posvedočili Carstvo Božije još ovde, na zemlji.
Govoreći o svom nebeskom zaštitniku, Svetom Atanasiju, vladika mileševski podsetio je da se ovaj veliki otac Crkve nikada nije nazivao velikim, već je uvek ukazivao na veličinu drugih, pre svega Svetog Antonija Velikog. U tom smeru i današnji slavljenik vodi verne – ne ka sebi, već ka svetlosti koja se ogleda u životima svetitelja, a kroz njih i u Hristu, jedinom istinskom Svetlu.
– Želimo da se priključimo toj zajednici i njihovoj mudrosti, božanskoj, da živimo i budemo rukovođeni – poručio je mitropolit, ostavljajući prisutnima jasan i dubok poziv: da život ne živimo samostalno i razuđeno, već kao deo jedne velike zajednice ljubavi, mudrosti i vere.
U vremenu kada se tišina često gubi u buci sveta, ovakvi dani, obasjani liturgijskim smirenjem, podsećaju nas da Crkva nije samo građevina, niti samo događaj – već živa zajednica u kojoj se, kroz Svetu liturgiju i učešće u Tajnama, večnost susreće sa vremenom, a čovek sa Bogom.
Foto: Eparhija mileševska
Vladika Mitrofan osveštao je slavske darove
Imendan mitropolita Atanasija tako je postao ne samo njegovo lično slavlje, već praznik celokupne Crkve – jer svaka liturgijska radost, kada se sabira u Hristu, postaje radost svih.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
Na dan kada Prijepolje slavi slavu Sabornog hrama, praznik Ostroškog Čudotvorca pretvorio se u dirljiv prikaz vere, zajedništva i nade – od liturgije i rukopoloženja, preko litije, pa sve do večeri ispunjene guslama, pesmom i trpezom ljubavi.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
