Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Pričešće u pravoslavlju predstavlja jednu od najvažnijih Svetih tajni, kroz koju vernici primaju telo i krv Gospoda Isusa Hrista. Pristupanje Svetoj čaši zato zahteva ozbiljnu pripremu, pokajanje i svest o značaju ovog čina.
Protojerej Vjačeslav Tulupov, u svojoj zbirci "Krilo anđela", ukazao je zašto je nebezbedno za nepokajanog čoveka da primi Sveto pričešće.
- Prema Svetim ocima, olako tretiranje Crkvenih tajni neće doneti željenu korist i čak može biti nebezbedno. Na primer, već krajem četvrtog veka, Sveti Jovan Zlatousti, posmatrajući kako ljudi pristupaju pričešću, napisao je da su "danas mnogi verni došli do takvog ludila i nehata da, ispunjeni bezbrojnim gresima i nimalo ne mareći za sebe, pristupaju ovoj Trpezi ležerno, na praznike, ne shvatajući da vreme za pričešće nije određeno praznikom i svečanošću, već čistom savešću i besprekornim životom. I kao što onaj ko ne priznaje nikakvu krivicu može pristupati svakog dana, tako je, naprotiv, nebezbedno za onoga ko je uronjen u greh i nepokajan da pristupa čak i samo na praznik" - istakao je otac Vjačeslav.
Činjenica da pristupamo svake godine pričešću, naglašava otac Vjačeslav, ne oslobađa nas krivice ako pristupamo nedostojno.
- Naprotiv, upravo ta činjenica služi za veliku osudu, da mi, iako pristupamo jednom godišnje, ne pristupamo čisti. Ako bi tokom pričešća ljudi čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti - tvrdi on, pozivajući se na reči starca Jakova iz Evije koji nikad nije gledao u lica ljudi koje pričešćuje.
- Starac Jakav je govorio da ako mu, ipak, pomisao kaže da pogleda lica onih koji dolaze na Božansko pričešće, vidi da jedno lice nije ljudsko, već ima izgled psa, drugo majmuna, a treći razne životinjske, zastrašujuće oblike!
- "Bože moj, kažem, kako ljudi mogu imati lica životinja? Ima i onih koji dolaze na pričešće sa mirnim i veselim licem, i čim se pričeste, njihovo lice sija kao sunce" - citirao je na kraju otac Vjačeslav starca Jakova.
BONUS VIDEO
Pričešće u pravoslavlju nije običaj, niti formalnost, već susret sa živim Bogom.
Sveto pričešće nije nagrada za besprekorne, nego lek i sila za one koji se bore, istakao je otac Dejan.
Iako se smatra vrhuncem liturgijskog života, među vernicima ima i onih koji pričešću pristupaju olako, ne obraćajući dovoljno pažnje na duhovnu pripremu.
Vernici često zanemare kako prilaze Svetoj čaši.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
