U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
U jednom od centara pravoslavne duhovnosti, Manastiru Podmaine, jeromonah Rafailo, iguman manastira, u jednoj od svojih čuvenih beseda izneo je snažnu poruku koja odjekuje među vernicima. U svom obraćanju, otac Rafailo je govorio o problemima sa kojima se suočavaju mnogi hrišćani.
- Pokušavamo na razne načine. Obrćemo, okrećemo, povezujemo… Ne ide. Formalno posmatrano, sve smo ispunili, a ne ide. Zašto? Zato što nema ljubavi koja nas čini dostojnim njega - rekao je otac Rafailo, naglašavajući da je upravo nedostatak ljubavi osnovni problem mnogih vernika. On dalje ističe da fizička blizina Hristu, poput života monaha ili monahinja, nije dovoljna ukoliko nema prave ljubavi.
- Žive u zoni gde se živi isključivo s ljubavlju, a ljubavi nemaju u sebi. I onda se muče, suše, razbožavaju, pa i brukaju. Isto to važi i za kršteni narod. Kršteni, a ne vole. Mnogo teško, mnogo mučno - dodaje otac Rafailo, slikovito opisujući unutrašnju borbu onih koji nisu uspeli da pronađu ljubav u svom srcu.
Otac Rafailo upozorava da ni trud kroz post, molitvene aktivnosti, pa čak i učestvovanje u pričešću neće doneti istinsku radost i mir ako ljubav nije prisutna:
- Možda i vole, ali ne onako kako se to od nas traži – napominje jeromonah Rafailo, pozivajući vernike da preispitaju dubinu svoje ljubavi prema Bogu i bližnjima. .
- Nećemo Boga biti dostojni ni u večnosti, ako ga ovde ne uzljubimo svim svojim bićem. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan - citira otac Rafailo, podsećajući da se istinska ljubav prema Bogu ogleda u spremnosti da nosimo svoj krst i sledimo Hrista.
Wikimedia/The original uploader was Djordjes at Serbian Wikipedia/GNU FDL
Manastir Podmaine
Poruka oca Rafaila nije samo opomena, već i poziv na preobražaj srca. Poziv da razvijamo pravu, nesebičnu ljubav koja će nas učiniti dostojnima Božije milosti. Jer, kako zaključuje otac Rafailo:
- Ne može čovek da uzme krst, ako bilo koga drugog ljubi više nego Hrista.
Ovaj iskreni i duboki apel igumana Manastira Podmaine podseća nas na najvažniju zapovest u hrišćanskoj veri - ljubav prema Bogu i bližnjem. Samo kroz pravu ljubav, vera postaje živa i ispunjena, donoseći radost i mir u srca vernika.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
U nezaboravnoj duhovnoj tribini u Hramu Svetog Save, pod nazivom „Jeste i biće“, iguman manastira Podmaine govorio je o najvećem susretu koji nas čeka — susretu sa Hristom.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
