Posejano je dobro seme, ali je došao neprijatelj i posejao kukolj po pšenici (Mt. 13,24-25). Kukolj jesu jeresi i raskoli u Crkvi, a u svakom čoveku – rđave pomisli, osećanja, želje, strasti. Čovek prima dobro seme reči Božije, rešava da živi sveto, i postavlja početak.
Ali, kada zaspi, tj. kada mu oslabi pažnja, dolazi neprijatelj spasenja i u njega polaže rđave zamisli koje, ukoliko se ne odbace, sazrevaju u želje i raspoloženja. One pak, zavode svoj krug dela i namera koji se mešaju sa dobrim delima, osećanjima i mislima. Tako do žetve prebivaju zajedno i dobro seme i kukolj.
Žetva je pokajanje. Gospod šalje anđele, tj. osećanje skrušenosti i straha Božijeg, i oni, javivši se, kao srp seku sav kukolj, sažižući ga u ognju bolnog samoosuđivanja. Tako u žitnici srca ostaje čista pšenica, na radost i čoveku, i anđelima, i preblagome Bogu, u Trojici slavljenome.