Svetitelj koji je rođen i živeo na ovim prostorima kroz svoju kratku molitvu pruža utehu i spokoj u svakodnevnim izazovima. U vremenu kada svetovne obaveze preplavljuju našu pažnju, ova molitva podseća nas na važnost duhovnog predaha.
Molitva koja donosi spokojan san i mirno srce nosi duboko duhovno značenje i korene u životu jednog od najvažnijih svetaca Srpske pravoslavne crkve – Svetog Joanikija Čudotvorca. Najkraća molitva u pravoslavnom svetu za miran san delo je našeg svetitelja i glasi:
„Nadanje je moje Otac,
pribežište moje Sin,
zaštita moja Duh Sveti,
Trojice Sveta slava ti.“
Sveti Joanikije, veliki čudotvorac Božji, rođen je u predelima Srpske Dioklitije (ili Duklje) u drugoj polovini 14. veka. Njegova porodica bila je pobožna i imućna, ali je Joanikije, iznad materijalnog bogatstva, tražio duhovno bogatstvo koje je nadmašilo sve zemaljske vrednosti. Živeći na pragu propasti Srpskog carstva i dolaska mnogovekovnog ropstva, Sveti Joanikije je kroz svoje življenje i delo svedočio o pravoj slobodi – slobodi duhovnoj.
Mnogi ljudi često zanemaruju duhovnost, koristeći izgovore da nemaju vremena zbog svakodnevnih obaveza koje deluju neodložne i iscrpljujuće. Na kraju dana, kada su umorni od svih svetovnih briga, često se osećaju iscrpljeno i preplavljeno.
Ipak, za ovu kratku, ali duboko snažnu molitvu, svi možemo pronaći trenutak. U njenim jednostavnim rečima krije se duboka snaga i uteha koja može doneti mir i spokoj u najtežim trenucima. Ova molitva, koja nam je darovana kroz život Svetog Joanikija, podseća nas da u svim svojim obavezama uvek možemo pronaći vreme za duhovni predah i oslonac na Božiju zaštitu.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Štampana izdanja Molitvenika sve manje se koriste, pa vernici prelaze na digitalne verzije, koje nose rizik odstupanja od zvaničnih crkvenih molitvi. U duhu očuvanja pravoslavne tradicije, donosimo vam molitve pred odlazak na počinak, koje su po Kanonu SPC.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
