Svetitelj koji je rođen i živeo na ovim prostorima kroz svoju kratku molitvu pruža utehu i spokoj u svakodnevnim izazovima. U vremenu kada svetovne obaveze preplavljuju našu pažnju, ova molitva podseća nas na važnost duhovnog predaha.
Molitva koja donosi spokojan san i mirno srce nosi duboko duhovno značenje i korene u životu jednog od najvažnijih svetaca Srpske pravoslavne crkve – Svetog Joanikija Čudotvorca. Najkraća molitva u pravoslavnom svetu za miran san delo je našeg svetitelja i glasi:
„Nadanje je moje Otac,
pribežište moje Sin,
zaštita moja Duh Sveti,
Trojice Sveta slava ti.“
Sveti Joanikije, veliki čudotvorac Božji, rođen je u predelima Srpske Dioklitije (ili Duklje) u drugoj polovini 14. veka. Njegova porodica bila je pobožna i imućna, ali je Joanikije, iznad materijalnog bogatstva, tražio duhovno bogatstvo koje je nadmašilo sve zemaljske vrednosti. Živeći na pragu propasti Srpskog carstva i dolaska mnogovekovnog ropstva, Sveti Joanikije je kroz svoje življenje i delo svedočio o pravoj slobodi – slobodi duhovnoj.
Printscreen
Sveti Joanikije Čudotvorac
Mnogi ljudi često zanemaruju duhovnost, koristeći izgovore da nemaju vremena zbog svakodnevnih obaveza koje deluju neodložne i iscrpljujuće. Na kraju dana, kada su umorni od svih svetovnih briga, često se osećaju iscrpljeno i preplavljeno.
Ipak, za ovu kratku, ali duboko snažnu molitvu, svi možemo pronaći trenutak. U njenim jednostavnim rečima krije se duboka snaga i uteha koja može doneti mir i spokoj u najtežim trenucima. Ova molitva, koja nam je darovana kroz život Svetog Joanikija, podseća nas da u svim svojim obavezama uvek možemo pronaći vreme za duhovni predah i oslonac na Božiju zaštitu.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Štampana izdanja Molitvenika sve manje se koriste, pa vernici prelaze na digitalne verzije, koje nose rizik odstupanja od zvaničnih crkvenih molitvi. U duhu očuvanja pravoslavne tradicije, donosimo vam molitve pred odlazak na počinak, koje su po Kanonu SPC.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Pravoslavci danas obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice po starom kalendaru i Svetog Jovana Damaskina po novom, katolici slave Svetog Ivana Damaščanskog, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
