Tokom onlajn skupa solidarnosti, poglavar Jerusalimske patrijaršije je apelovao na globalnu posvećenost hrišćanskim vrednostima i naglasio duhovnu odgovornost za očuvanje mira na Bliskom istoku.
U jeku rastućih tenzija u pojasu Gaze, patrijarh jerusalimski Teofil uputio je poziv na pomirenje tokom onlajn skupa solidarnosti u Svetoj zemlji, koji je organizovao Svetski savet crkava. U vremenu kada svet svedoči pogoršanju stanja na Bliskom istoku, patrijarh Teofil je naglasio značaj globalne posvećenosti i hrišćanskog prisustva u ovom regionu, posebno u Jerusalimu, opisujući to kao prioritet „od najveće važnosti“.
U svom obraćanju, patrijarh Teofil je podsetio na duhovnu odgovornost onih koji služe reči Gospodnjoj.
- Kao sluge reči Gospodnje, molimo se za mir, pravdu i pomirenje - istakao je patrijarh, dodajući da trenutna situacija predstavlja opasnost ne samo za region Bliskog istoka i Svetu zemlju, već i za ceo svet.
- Naša je moralna obaveza kao duhovnika da promovišemo i služimo vrednostima Jevanđelja.
Patrijarh je takođe istakao da je ovaj skup osmišljen kako bi poslao snažnu poruku mira i pomirenja svetu, ali i ljudima koji su direktno pogođeni sukobima u Svetoj zemlji.
- Ovaj skup ima za cilj da pošalje poruku celom svetu i ljudima ovde, poruku mira i pomirenja – ako dolazi iz naših srca, verujem da će Gospod čuti naše molitve - rekao je patrijarh Teofil.
Reči patrijarha Teofila osvetljavaju put kroz tminu konflikta, podsećajući sve vernike i ljude dobre volje da pomirenje i mir nisu samo politički ciljevi, već duhovna zaduženja, duboko ukorenjena u veri i univerzalnim vrednostima koje treba negovati. U ovom vremenu nesigurnosti, njegov poziv odjekuje kao podsećanje na važnost duhovnog jedinstva i zajedničkog napora ka očuvanju mira u Svetoj zemlji i šire.
GIL COHEN-MAGEN / AFP / Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
Susret srpskog i jerusalimskog patrijarha u srcu hrišćanstva učvrstio duhovne veze i uputio snažnu poruku nade u izazovnim vremenima.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
