youtube/printscreen/Pioneer Imports & WholesaleCvetni aranžmani za slavu koju se mogu naći u prodaji
Sve do kraja Drugog svetskog rata na slave u gradovima se najčešće išlo bez darova. U selima se, pak, gledalo da se donese nešto što domaćinima treba, a deci ono što će ih obradovati.
Počela je sezona slava, a većina ljudi se pita koji je najbolji poklon da se domaćinu donese na slavu.
Najpre treba reći da tu zvaničnog crkvenog pravila nema, a posle - i da krenete prazne ruke, niste počinili nikakav greh. Važno je da se dođete dobro raspoložen i da u kuću u koju ulazite, unesete lepo raspoloženje, sreću i dobre želje.
Sve do kraja Drugog svetskog rata na slave u gradovima se najčešće tako i išlo. U selima se, pak, gledalo da se donese na slavu nešto što domaćinima treba, a deci ono što će obradovati. Tako se odraslima donosila, recimo samo šačica oraha, so ili suvo voće, a deci kocka šećera koju su mališani naročito voleli, jer to nije bilo toliko dostupno kao sad. Donosila se i jabuka kao simbol lepih želja. Svaka seoska kuća imala je obično i rakiju, pa se i to nosilo, kao doprinos za slavu.
Kako su ljudi posle Drugog svetskog rata počeli masovno sa sela da idu u grad, oni su ove običaje poneli sa sobom. Paralelno sa tim počeo je i standard ljudi da raste, dostupnost nekih proizvoda postala je veća, pa su se i pokloni za slavu menjali i postajali skuplji.
youtube/printscreen
Cvetni aranžmani za slavu koju se mogu naći u prodaji
Šačicu oraha ili suvog voća zanemila je kafa, kockicu šećera čokolada, a rakiju vino ili neko drugo skuplje piće. To se i danas smatra kao standardan poklon kad se krene za slavu. Poslednjih godina, gosti ga sve češće upotpunjuju cvetnim aranžmanom. Devedesetih su krsne slave postale statusni simbol pa i pokloni koje su donosili gosti dobili su, nažalost, isto obeležje.
Trebalo bi reći da poklon za slavu ne bi trebalo da bude trošak, kao i da se slava ne pravi da bi se dobijali pokloni. Dakle, poklon za slavu, i kad se kupuje, treba da bude skroman, nikako preskup.
Teolog Vuk Jovanović svojevremeno je to lepo objsnio, poklom ne sme da zaseni ceo događaj.
- Ne sme da se desi da opterećeni jednim aspektom proslave, zaboravimo na ceo smisao. Kad god biramo poklon za nekoga, taj poklon treba da bude primeren i prazniku, odnosno razlogu. On ne sme da zaseni ceo događaj. Darivanje je kao i u svakom drugom vidu proslavljanja samo jedan segment. Mnogo je važnije ono što stoji iza dara, znači, namera i ljubav sa obe strane - naglašava teolog Vuk Jovanović.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
Iako se svakodnevno susreću sa njim u hramovima i manastirima, mnogi ne znaju da je antimis više od platna – na njemu se osvećuje hleb i vino, simbolizuje Hristovu žrtvu i povezuje vernike sa srcem pravoslavne tradicije.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
Iako se svakodnevno susreću sa njim u hramovima i manastirima, mnogi ne znaju da je antimis više od platna – na njemu se osvećuje hleb i vino, simbolizuje Hristovu žrtvu i povezuje vernike sa srcem pravoslavne tradicije.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
