Jevanđelje Luka, začalo 29. (7,1-10) 1. A kada završi sve reči svoje pred narodom, uđe u Kapernaum. 2. U kapetana pak jednoga beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio. 3. A kad ču za Isusa, posla mu starešine judejske moleći ga da dođe i spase mu slugu. 4. A oni došavši Isusu moljahu ga usrdno, govoreći: „Dostojan je da mu to učiniš, 5. Jer ljubi narod naš, i sagradi nam sinagogu.” 6. A Isus iđaše s njima. I kad već beše nedaleko od kuće, posla kapetan njemu prijatelje govoreći mu: „Gospode, ne trudi se, jer nisam dostojan da pod krov moj uđeš; 7. Zato i ne smatrah sebe dostojnim da ti dođem; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj. 8. Jer i ja sam čovek pod vlašću, i imam pod sobom vojnike, pa rečem jednome: 'Idi", i ide; i drugome: 'Dođi', i dođe; i slugi svojemu: 'Učini to', i učini.” 9. A kad to ču Isus, zadivi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za njim reče: „Kažem vam: ni u Izrailju toliku veru ne nađoh.” 10. I kada se poslani vratiše, nađoše bolesnoga slugu zdrava.
Jevanđelje po Luki (8,5-15) govori o parabolu koju Isus ispriča, a koja prikazuje četiri načina na koje ljudi prihvataju Božiju reč. Neki je ignorišu, neki je brzo zaborave, neki su preokupirani životnim brigama, a oni koji je istinski prihvate donose dobre plodove.
Jevanđelje po Luki (9,18-22) prikazuje trenutak kada Isus pita svoje učenike šta narod kaže "ko je on", a učenici mu odgovaraju na to pitanje.
U ovom jevanđelju po Luki, Isus objašnjava svojim učenicima da ne treba da se protive onima koji nisu protiv njih, jer su oni sa njima.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
