Veliki uskršnji post počeo je u ponedeljak, 3. marta, i trajaće do 20. aprila
Vernici Srpske pravoslavne crkve (SPC) započeli su Veliki post u ponedeljak, 3. marta, koji će trajati do 20. aprila.
Mimo čistote misli, pojačanih molitvi i odlazaka u crkvu pod postom se podrazumeva i uzdržavanje od mrsne hrane, a Veliki uskršnji post smatra se najstrožijim postom.
Tim povodom postavlja se pitanje da li bi trudnica trebalo da posti, a na to pitanje odgovorio je sveštenik Branislav Miljković.
Uzdržavanje od mleka, mesa, jaja i mlečnih proizvoda samo je jedno od pravila koja propisuje Uskršnji post. Mnogo su važnije svakodnevne molitve, činjenje dobrih dela, uzdržavanje od loših misli, odlasci na liturgije...
- Trudnice bi, kao i svi ostali vernici, trebalo da poste. Ako su zdrave i ako trudnoća protiče u redu, ne postoji razlog zbog kog bi trebalo da traže od svog sveštenika da budu oslobođene posta. Zašto stavljati zdravu nogu ili zdravu ruku u gips - kazao je otac Miljković i istakao da buduće majke ne bi trebale da se odriču blagodeti koje nosi post, kao i da je preporučljivo da im se u tome pridruže i njihovi partneri.
Takođe je istakao da su post, zajednički obroci, molitve i odlazak u crkvu najlepše stvari koje jedan bračni par zavetovan pred Bogom može da uradi zajedno.
Kad muž i žena zajedno poste, oni su bliži i jedno drugom, ali i Bogu.
Zbog toga je moj savet svim budućim majkama da se ne odriču blagodati koje post može da donese.
Ukoliko postoji neki zdravstveni problem, bilo kod majke ili kod buduće bebe, može se tražiti da trudnica ne menja uobičajeni režim ishrane, odnosno da bude razrešena na onu namirnicu koja je njenom organizmu neophodna, kako zbog njenog zdravlja, tako i zdravlja bebe koju će doneti na svet.
Danas počinje Veliki post u susret Vaskrsu. Ovaj period predstavlja vreme duhovne i telesne pripreme vernika za proslavu Hristovog vaskrsenja. Trećeg dana Vaskršnjeg posta, u hramu Svetog Save u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu poruku o pokajanju, smirenju i istinskom putu ka Bogu – borbi sa sobom, a ne sa drugima. U čitanju za četvrtak prve sedmice Velikog posta, Sveto pismo nas podseća na dan kada će ljudska ponositost biti ponižena, a Gospod će se uzvisiti, pozivajući nas na duboko pokajanje i skromnost. Duboka pouka koju nam svetac daje u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godinu za četvrtak prve sedmice Velikog posta nosi savet za uspešnu duhovnu obnovu.
freepik
Duhovna riznica
09:35 | 03.03.2025
DANAS JE POČEO VELIKI POST: Ovo su pravila kojih se treba držati, sveštenik upozorava da nipošto ne činimo jednu stvar
Aktuelno iz SPC
22:35 | 05.03.2025
„NAJVEĆA BORBA VODI SE U SRCU ČOVEKA!”: Poruka patrijarha Porfirija o snazi vere u vremenu iskušenja
Duhovna riznica
07:00 | 06.03.2025
ČITANJE BIBLIJE ZA 6. MART: Odlomak iz Svetog pisma za četvrtak prve sedmice Velikog posta
Aktuelno iz SPC
05:00 | 06.03.2025
„BOJ SE BOGA I UDALJAVAJ SE OD SVAKOG ZLA!”: Sveti Teofan Zatvornik nas uči kako postići istinsku mudrost tokom posta
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
