Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
Otac Jovan Radović, objasnio je značaj Velikogposta, koji je počeo 3. marta i traje do 19. aprila.
Svojom besedom je ohrabrio okupljene vernike, trudeći se da im jednostavno, efektno i bez suvišnih detalja objasni šta predstavlja ova period posta.
- Ne treba da žalimo sebe, niti da se bojimo. Mi obolevamo od preterane hrane i pića, a ne od gladovanja. Niko se još od gladovanja nije razboleo, nego je ozdravio. Uzmite u obzir sve dijete koje lekari propisuju radi isceljenja, Brojsovu dijetu koja propagira da se 40 dana se ništa ne jede, kao što ni Hristos u pustinji nije jeo 40 dana. Ne traži se to od nas, da mi ne jedemo 40 dana. Od nas se traži da se potrudimo Gospoda radi i ljubavi Božije radi - započeo je otac Jovan.
On dalje objašnjava ko je glavni u ovom postu:
- Jer ovaj post se naziva Vaskršnjim, a ne Jovanov, Jelenin ili Markov post. Šta Crkva hoće da nam kaže? Individualna priprema u vidu pošćenja, molitve, dolaska na bogosluženja je neophodna, ali nije glavna. Glavni je crkveni događaj, glavni je Hristos u ovom postu, a ne mi ljudi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Post je vreme duhovnog čišćenja i introspekcije, kada je cilj da se suočimo sa svojim manama i grehovima kako bismo se pripremili za vaskrsnuće.
- I to je ogromno iskušenje koje imamo u toku svakoga posta - da sebe stavljamo u centar: "Kako ja, šta ja, koliko ja"... to treba da bude u prve dve do tri sedmice posta do krstopoklone. Tako je crkva uredila, sve svoje pesme i to putovanje i te stanice koje imamo na autoputu, putujući prema Vaskrsu, te nedelje na kojima se odmaramo i kupimo snagu za dalje, crkva je odredila da prve tri sedmice se bavimo sobom, u smislu da vidimo koji su naši gresi.
Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
- Zato se i molimo, nije to malo lako, molitvom Jefrema Sirina, koja kaže: "Daruj mi da uvidim grehe svoje, da se pokajemo, ispovedimo, pričestimo, i da od krstopoklone nedelje krenemo zajedno sa Gospodom, na njegovo stradanje, na njegovu golgotu, da bi smo zajedno sa njime i vaskrsli.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na putu ka prazniku Vaskrsenja Hristovog, Srpska pravoslavna crkva već danas, u Nedelju carinika i fariseja, otvara vrata pokajanja i smirenja kroz sveti period Trioda.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
