Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
Otac Jovan Radović, objasnio je značaj Velikogposta, koji je počeo 3. marta i traje do 19. aprila.
Svojom besedom je ohrabrio okupljene vernike, trudeći se da im jednostavno, efektno i bez suvišnih detalja objasni šta predstavlja ova period posta.
- Ne treba da žalimo sebe, niti da se bojimo. Mi obolevamo od preterane hrane i pića, a ne od gladovanja. Niko se još od gladovanja nije razboleo, nego je ozdravio. Uzmite u obzir sve dijete koje lekari propisuju radi isceljenja, Brojsovu dijetu koja propagira da se 40 dana se ništa ne jede, kao što ni Hristos u pustinji nije jeo 40 dana. Ne traži se to od nas, da mi ne jedemo 40 dana. Od nas se traži da se potrudimo Gospoda radi i ljubavi Božije radi - započeo je otac Jovan.
On dalje objašnjava ko je glavni u ovom postu:
- Jer ovaj post se naziva Vaskršnjim, a ne Jovanov, Jelenin ili Markov post. Šta Crkva hoće da nam kaže? Individualna priprema u vidu pošćenja, molitve, dolaska na bogosluženja je neophodna, ali nije glavna. Glavni je crkveni događaj, glavni je Hristos u ovom postu, a ne mi ljudi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Post je vreme duhovnog čišćenja i introspekcije, kada je cilj da se suočimo sa svojim manama i grehovima kako bismo se pripremili za vaskrsnuće.
- I to je ogromno iskušenje koje imamo u toku svakoga posta - da sebe stavljamo u centar: "Kako ja, šta ja, koliko ja"... to treba da bude u prve dve do tri sedmice posta do krstopoklone. Tako je crkva uredila, sve svoje pesme i to putovanje i te stanice koje imamo na autoputu, putujući prema Vaskrsu, te nedelje na kojima se odmaramo i kupimo snagu za dalje, crkva je odredila da prve tri sedmice se bavimo sobom, u smislu da vidimo koji su naši gresi.
Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
- Zato se i molimo, nije to malo lako, molitvom Jefrema Sirina, koja kaže: "Daruj mi da uvidim grehe svoje, da se pokajemo, ispovedimo, pričestimo, i da od krstopoklone nedelje krenemo zajedno sa Gospodom, na njegovo stradanje, na njegovu golgotu, da bi smo zajedno sa njime i vaskrsli.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na putu ka prazniku Vaskrsenja Hristovog, Srpska pravoslavna crkva već danas, u Nedelju carinika i fariseja, otvara vrata pokajanja i smirenja kroz sveti period Trioda.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
