Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
Otac Jovan Radović, objasnio je značaj Velikogposta, koji je počeo 3. marta i traje do 19. aprila.
Svojom besedom je ohrabrio okupljene vernike, trudeći se da im jednostavno, efektno i bez suvišnih detalja objasni šta predstavlja ova period posta.
- Ne treba da žalimo sebe, niti da se bojimo. Mi obolevamo od preterane hrane i pića, a ne od gladovanja. Niko se još od gladovanja nije razboleo, nego je ozdravio. Uzmite u obzir sve dijete koje lekari propisuju radi isceljenja, Brojsovu dijetu koja propagira da se 40 dana se ništa ne jede, kao što ni Hristos u pustinji nije jeo 40 dana. Ne traži se to od nas, da mi ne jedemo 40 dana. Od nas se traži da se potrudimo Gospoda radi i ljubavi Božije radi - započeo je otac Jovan.
On dalje objašnjava ko je glavni u ovom postu:
- Jer ovaj post se naziva Vaskršnjim, a ne Jovanov, Jelenin ili Markov post. Šta Crkva hoće da nam kaže? Individualna priprema u vidu pošćenja, molitve, dolaska na bogosluženja je neophodna, ali nije glavna. Glavni je crkveni događaj, glavni je Hristos u ovom postu, a ne mi ljudi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Post je vreme duhovnog čišćenja i introspekcije, kada je cilj da se suočimo sa svojim manama i grehovima kako bismo se pripremili za vaskrsnuće.
- I to je ogromno iskušenje koje imamo u toku svakoga posta - da sebe stavljamo u centar: "Kako ja, šta ja, koliko ja"... to treba da bude u prve dve do tri sedmice posta do krstopoklone. Tako je crkva uredila, sve svoje pesme i to putovanje i te stanice koje imamo na autoputu, putujući prema Vaskrsu, te nedelje na kojima se odmaramo i kupimo snagu za dalje, crkva je odredila da prve tri sedmice se bavimo sobom, u smislu da vidimo koji su naši gresi.
Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
- Zato se i molimo, nije to malo lako, molitvom Jefrema Sirina, koja kaže: "Daruj mi da uvidim grehe svoje, da se pokajemo, ispovedimo, pričestimo, i da od krstopoklone nedelje krenemo zajedno sa Gospodom, na njegovo stradanje, na njegovu golgotu, da bi smo zajedno sa njime i vaskrsli.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na putu ka prazniku Vaskrsenja Hristovog, Srpska pravoslavna crkva već danas, u Nedelju carinika i fariseja, otvara vrata pokajanja i smirenja kroz sveti period Trioda.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
