Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
Otac Jovan Radović, objasnio je značaj Velikogposta, koji je počeo 3. marta i traje do 19. aprila.
Svojom besedom je ohrabrio okupljene vernike, trudeći se da im jednostavno, efektno i bez suvišnih detalja objasni šta predstavlja ova period posta.
- Ne treba da žalimo sebe, niti da se bojimo. Mi obolevamo od preterane hrane i pića, a ne od gladovanja. Niko se još od gladovanja nije razboleo, nego je ozdravio. Uzmite u obzir sve dijete koje lekari propisuju radi isceljenja, Brojsovu dijetu koja propagira da se 40 dana se ništa ne jede, kao što ni Hristos u pustinji nije jeo 40 dana. Ne traži se to od nas, da mi ne jedemo 40 dana. Od nas se traži da se potrudimo Gospoda radi i ljubavi Božije radi - započeo je otac Jovan.
On dalje objašnjava ko je glavni u ovom postu:
- Jer ovaj post se naziva Vaskršnjim, a ne Jovanov, Jelenin ili Markov post. Šta Crkva hoće da nam kaže? Individualna priprema u vidu pošćenja, molitve, dolaska na bogosluženja je neophodna, ali nije glavna. Glavni je crkveni događaj, glavni je Hristos u ovom postu, a ne mi ljudi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Post je vreme duhovnog čišćenja i introspekcije, kada je cilj da se suočimo sa svojim manama i grehovima kako bismo se pripremili za vaskrsnuće.
- I to je ogromno iskušenje koje imamo u toku svakoga posta - da sebe stavljamo u centar: "Kako ja, šta ja, koliko ja"... to treba da bude u prve dve do tri sedmice posta do krstopoklone. Tako je crkva uredila, sve svoje pesme i to putovanje i te stanice koje imamo na autoputu, putujući prema Vaskrsu, te nedelje na kojima se odmaramo i kupimo snagu za dalje, crkva je odredila da prve tri sedmice se bavimo sobom, u smislu da vidimo koji su naši gresi.
Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
- Zato se i molimo, nije to malo lako, molitvom Jefrema Sirina, koja kaže: "Daruj mi da uvidim grehe svoje, da se pokajemo, ispovedimo, pričestimo, i da od krstopoklone nedelje krenemo zajedno sa Gospodom, na njegovo stradanje, na njegovu golgotu, da bi smo zajedno sa njime i vaskrsli.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na putu ka prazniku Vaskrsenja Hristovog, Srpska pravoslavna crkva već danas, u Nedelju carinika i fariseja, otvara vrata pokajanja i smirenja kroz sveti period Trioda.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
