Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
Otac Jovan Radović, objasnio je značaj Velikogposta, koji je počeo 3. marta i traje do 19. aprila.
Svojom besedom je ohrabrio okupljene vernike, trudeći se da im jednostavno, efektno i bez suvišnih detalja objasni šta predstavlja ova period posta.
- Ne treba da žalimo sebe, niti da se bojimo. Mi obolevamo od preterane hrane i pića, a ne od gladovanja. Niko se još od gladovanja nije razboleo, nego je ozdravio. Uzmite u obzir sve dijete koje lekari propisuju radi isceljenja, Brojsovu dijetu koja propagira da se 40 dana se ništa ne jede, kao što ni Hristos u pustinji nije jeo 40 dana. Ne traži se to od nas, da mi ne jedemo 40 dana. Od nas se traži da se potrudimo Gospoda radi i ljubavi Božije radi - započeo je otac Jovan.
On dalje objašnjava ko je glavni u ovom postu:
- Jer ovaj post se naziva Vaskršnjim, a ne Jovanov, Jelenin ili Markov post. Šta Crkva hoće da nam kaže? Individualna priprema u vidu pošćenja, molitve, dolaska na bogosluženja je neophodna, ali nije glavna. Glavni je crkveni događaj, glavni je Hristos u ovom postu, a ne mi ljudi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Post je vreme duhovnog čišćenja i introspekcije, kada je cilj da se suočimo sa svojim manama i grehovima kako bismo se pripremili za vaskrsnuće.
- I to je ogromno iskušenje koje imamo u toku svakoga posta - da sebe stavljamo u centar: "Kako ja, šta ja, koliko ja"... to treba da bude u prve dve do tri sedmice posta do krstopoklone. Tako je crkva uredila, sve svoje pesme i to putovanje i te stanice koje imamo na autoputu, putujući prema Vaskrsu, te nedelje na kojima se odmaramo i kupimo snagu za dalje, crkva je odredila da prve tri sedmice se bavimo sobom, u smislu da vidimo koji su naši gresi.
Pominje i molitvu Jefrema Sirina, kojom Boga molimo da nas probudi iz stanja sanjivosti, kako bismo uvideli na čemu treba da radimo.
- Zato se i molimo, nije to malo lako, molitvom Jefrema Sirina, koja kaže: "Daruj mi da uvidim grehe svoje, da se pokajemo, ispovedimo, pričestimo, i da od krstopoklone nedelje krenemo zajedno sa Gospodom, na njegovo stradanje, na njegovu golgotu, da bi smo zajedno sa njime i vaskrsli.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na putu ka prazniku Vaskrsenja Hristovog, Srpska pravoslavna crkva već danas, u Nedelju carinika i fariseja, otvara vrata pokajanja i smirenja kroz sveti period Trioda.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
