Ove godine posti se od 3. marta do 19. aprila. Vaskrs ove godine „pada“ u nedelju, 20. aprila.
Veliki vaskršnji post je u toku. To je najduži i najstroži post u pravoslavnoj tradiciji, koji vernici dočekaju kao pripremu za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Ove godine posti se od 3. marta do 19. aprila. Vaskrs ove godine „pada“ u nedelju, 20. aprila. Iguman manastira Tumane, arhimandrit Dimitrije, je pravoslavne vernike obavestio o važnim stvarima, koje treba da znaju pre nego što se pričeste.
- Molimo i pozivamo verni narod na duhovnu budnost i rasuđivanje u vezi Svetog pričešća, a posebno u dane Velike i Svete četrdesetnice. Događa se da određeni ljudi iz njima poznatih razloga ili neznanja Svetom pričešću prilaze nemarmo i sa vidnim neznanjem, što ni u kom slučaju nije dobro, niti spasonosno činiti - objašnjava iguman Dimitrije.
On potom dodatno pojašnjava ko Svetom pričešću sme da priđe:
- Svetom pričešću mogu da priđu: kršteni pravoslavni hrišćani (ni u kom slučaju ljudi drugih hrišćanskih zajednica), koji žive crkvenim životom, poste crkvom zapoveđene postove, ispovedaju se i kaju za svoje grehe, nisu pod zabranom pričešćivanja, delatno molitveno žive, čine dela milosrđa, u miru su sa svima koliko do njih stoji, od ponoći pa do primanja pričešća se uzdržavaju od uzimanja hrane i pića.
Naglašava da je važno da Svetu tajnu ispovesti vernici obave u svojim matičnim crkvama/ili kod duhovnika, sa kojim treba rešiti i pitanje strogosti posta i detaljnijeg načina pripreme.
- Odgovornost za primanje Svete tajni nakon napomene sveštenoslužitelja je u potpunosti na savesti onoga koji se pričešćuje. Ovo su opšte napomene koje treba uvažiti kako bi pravilno u duhu naše svete vere bili učesnici u sveukupnom svetotajinskom životu naše Crkve.
Onaj ko nije kršten nema pravo na otkivanje ostalih Svetih tajni, ali i ni na eventualno spasenje na kraju svog života.
Sećanje na njega takođe nas podseća na događaj iz vremena cara Julijana Odstupnika, koji je pokušao da vrati Rimsko carstvo u idolopoklonstvo i odbaci hrišćanstvo.
U hramu Svetog Save, odjekivale su molitve Majci Božjoj, dok su se vernici sabirali oko izvora božanske utehe i milosti.
Uzmite danas sve moguće dijete, koje lekari prepisuju. Lečenje od raka, Brojsova metoda, 40 dana se ništa ne jede, kao što nije Hristos nije jeo 40 dana u pustinji, kaže otac Jovan Radović.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
