Onaj ko nije kršten nema pravo na otkivanje ostalih Svetih tajni, ali i ni na eventualno spasenje na kraju svog života.
Krštenje deteta velika je stvar za svaku porodicu, a Crkva kaže da je decu najbolje krstiti što pre, najbolje u prvih 40 dana po rođenju.
Tajnu krštenja ustanovio je sam Isus Hristos rekavši svim učenicima: "Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", a i dao je sam primer krstivši se na reci Jordan.
Krštenje je verski obred koji osobu koja se krštava uvodi u svet hrišćanstva. Jedna je od sedam Svetih tajni i tek nakon krštenja čovek dobija pravo na ostale tajne, ali i na sve druge crkvene obrede. Onaj ko nije kršten nema pravo na otkivanje ostalih Svetih tajni, ali i ni na eventualno spasenje na kraju svog života.
Koliko je krštenje bitno, najbolje ilustruje činjenica da se ono može obaviti u svakom trenutku, usred dana i noći, pa čak i u vreme Velikog posta koji je u toku.
- Krštenje može biti i za vreme posta, samo sva hrana mora biti posna. Krštenje se može obaviti bilo kada, jer je u pitanju Sveta tajna kojom se novokršteni uvodi u Crkvu Hristovu - kaže otac Saša za sajt "Svetosavlje".
On kaže da je krštenje uslov za spasanje i ništa ga ne može odložiti i pritom citira Jevanđenje po Jovanu.
- "Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Nebesko“. Važno je dete krstiti što pre, ali i ispuniti Zakon Božiji koji nas obavezuje da decu vaspitavamo u veri. Krštenjem se automatski ne zadobija spasenje. Dete mora da uzrasta i napreduje u veri, a to je moguće samo ako se od malih nogu vaspitava u hrišćanskoj nauci. Roditelji i kumovi treba o tome da povedu računa. To je ono za šta se daleko više treba brinuti - kaže otac Saša, piše Svetosavlje.org.
Stekni velikodušnost, krotost, nezlobivost, koje dolikuju Hrišćanima, da bi ti život bio spokojan i miran…
Mnogi ljudi su osuđivanjem sebi naneli ogromnu duhovnu štetu, istakao je otac Mihail.
Prema predanju koje traje već dva veka, zla maćeha je bacila to dete niz stepenice, zbog čega se dete posvetilo i na kraju bilo pohranjeno u crkvi.
Sreća se ne može naći na kasnim noćnim gozbama, na pijankama ili na onim ozloglašenim mestima...
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka.
Sećamo se blaženog Josifa i od Gospoda proklete, osušene smokve.
U pravoslavnom hrišćanstvu, pojam posna ne znači nužno da nešto ne sadrži meso u biološkom smislu, kaže teolog Aleksandar Đurđević.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
