DA LI JE NEDELJA KRAJ ILI POČETAK SEDMICE: Odgovor Crkve iznenadiće mnoge

Odmah na početku, potrebno je podsetiti da se nedeljni dan u crkvenom kalendaru naziva Nedelja, dok se ostalih šest dana zovu sedmicom. Nedeljni dani (ili Nedelje) zapravo označavaju početak sedmodnevnog perioda, ali je zanimljivo da brojanje sedmica često prethodi brojanju Nedelja u kalendaru. Pokušajmo da razjasnimo.

Raspoloženje nedelje

Vernici, zajedno sa celokupnim svetom, obeležavaju sekularnu (građansku) Novu godinu, dok crkvena Nova godina počinje na jesen (na dan Novogodišnjeg praznika 1/14. septembra). Ipak, i u značenju i u pokretljivosti, bogoslužbeni ciklusi okreću se oko Pashe. Za hrišćane, to je najvažniji događaj ne samo u godini, nego i u istoriji čovečanstva.

Printscreen/YouTube/Крстоносна Србија

 

Pasha se slavi tokom čitave sedmice kao jedan jedini dan. Kao što „praznik nad praznicima“ stvara raspoloženje za još šest dana, tako je i tokom cele godine oduvek bilo uobičajeno da nedeljni dan – „mala Pasha“ – postavlja ton za sledećih šest dana, a tačnije – ton za glas.

Glas i pashalna numeracija

Glas je poseban motiv koji se koristi u bogoslužbenom pevanju. Ukupno postoji osam glasova. Na Svetloj sedmici svi oni gotovo zvuče. Zatim se menjaju svake nedelje. Prvi glas počinje da se peva u sledeću nedelju nakon Pashe, drugi glas u drugu nedelju, i tako dalje do Cvete, nakon čega počinje Veliki ili Stradalni post sa posebnim bogoslužjima.

Četiri nedelje, tri sedmice i jutro ponedeljka

Datum Pashe se svake godine menja i izračunava se prema posebnom sistemu – pashaliji. I dok od početka jedne nove godine do druge obično ima 52 sedmice, broj sedmica od Pashe do Pashe može biti i veći i manji. Početak novog ciklusa može da se broji 22 dana pre Velikog posta – u nedelju koja otvara period pripreme za Četrdesetnicu.

Ovaj pripremni period uključuje četiri nedelje: Nedelju o cariniku i fariseju, Nedelju o bludnom sinu, Nedelju o Strašnom sudu i Nedelju sirnu – podsećanje na Adamovo izgnanstvo, poznatiju kao Prošteno nedeljno – i tri sedmice.

Ilustracija: religija.rs

 

Njihov odnos međusobno nije baš tako jednostavan kao u slučaju definisanja glasova. Na primer, nakon drugog pripremnog nedeljnog dana dolazi mesopustna nedelja, tj. poslednji dani pre posta kada je dozvoljena konzumacija mesa. A mesopustna nedelja dolazi tek nakon, otvarajući siropusnu sedmicu. Poslednji nedeljni dan pre posta – Nedelja siropusna – zatvara ceo pripremni period, dok od ponedeljka počinje „novi život“ – prva sedmica Velikog posta.

Poredak je različit, ali smisao je isti

Nakon prve sedmice Velikog posta, dolazi prva njegova Nedelja. Dakle, iako je nedeljni dan početak sedmodnevnog perioda, numeracija u Četrdesetnici je drugačija.

Svaka nedelja Velikog posta ima svoje značenje, koje se u bogoslužbenom planu najčešće ne povezuje direktno ni sa prethodnim ni sa narednim danima. Ima i značajnih događaja koji povezuju Nedelje i sedmične dane, ali numeracija se sa njima direktno ne povezuje. Na primer, nakon treće nedelje – Nedelje Krstopoklone – dolazi četvrta sedmica, koja se često naziva Krestopoklona. A na petoj sedmici, pre petog nedeljnog dana, kada Crkva sećajući se prepodobne Marije Egipćanske, slavi njen život, obeležava se poseban Bogoslužbeni dan na kojem se čita njeno žitije. Zatim sledi sedmica koja prethodi Lazarevoj suboti i Cvetnoj nedelji.

Foto: SPC

 

Stradalna nedelja, koja dolazi posle praznika Hristovog ulaska u Jerusalim, sa jedne strane logički je povezana s njom, a s druge strane, potpuno je izdvojena i ne smatra se sedmom sedmicom Velikog posta. Ima svoj unutrašnji tok koji priprema verne za Pashu.

Nakon Svetlog Hristovog Vaskrsenja, brojanje se vraća u normalu: sledeća nedelja je Antipasha, ili prva nedelja po Vaskrsu, zatim prva sedmica po Vaskrsu, pa Nedelja žena-mironošica, i druga sedmica, i tako do same Trojice.

Pedesetnica

Praznik Svete Trojice, ili Pedesetnica, predstavlja osmi nedeljni dan od Pashe. Tu počinje novo brojanje sedmica, kada se numeracija ponovo menja. Dakle, odmah nakon praznika dolazi prva sedmica po Pedesetnici, a tek nakon nje dolazi prva nedelja po Pedesetnici. Taj redosled nastavlja se do Nedelje o cariniku i fariseju, kada počinje novi ciklus pripreme za Veliki post. Zavisno od datuma Pashe, od Trojice do prvog pripremnog nedeljskog dana može biti između 33 i 38 sedmica. A nedelja, odnosno nedeljni dan, uvek je za jedan manje.

Shutterstock/xalien

 

Veći deo godine numeracija sedmica prethodi numeraciji Nedelja, ali se retko na to obraća pažnja. Pripremni period postepeno vodi verne ka Velikom postu, koji zatim vodi u Stradalnu nedelju, a iz prvog pripremnog nedeljnog dana počinje očekivanje Pashe. Nakon toga dolazi sama Pasha, a za njom Trojica koja osvetljava sve naredne dane. Bez obzira s koje strane da priđemo i kako da brojimo, Hristovo Vaskrsenje je uvek na prvom mestu – na nedelji, u godini, u večnosti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara