U svom delu "Misli za svaki dan u godini", Sveti Teofan Zatvornik donosi duboko nadahnutu poruku za ponedeljak šeste sedmice Velikog posta, podsećajući nas da je Vavilon – simbol sveobuhvatne grešnosti – ono što nas odvaja od Boga.
Citirajući reči Gospodnje: „Učim te da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ideš“, svetitelj nas poziva da ostavimo greh i svim srcem se okrenemo Gospodu. Samo tada, piše on, naš mir postaće kao reka, a pravda kao valovi morski. Ova poruka nije samo poziv na pokajanje, već i obećanje da nijedno ime neće biti zaboravljeno – ako odlučimo da iziđemo iz svog ličnog Vavilona.
“Ovako govori Gospod: Učim te da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ideš. O, da si pazio na zapovesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka i pravda tvoja kao valovi morski; i semena bi tvoga bilo kao peska i poroda utrobe tvoje kao zrna njegovih. No, i sada se ime tvoje neće zatrti ni istrebiti preda mnom. No, pod kojim uslovom? Iziđi iz Vavilona (Is.48,17-20).
Vavilon je obraz svestrane grehovnosti. Ostavi greh, obrati se Gospodu svim srcem svojim i svim mislima svojim, te On neće pominjati tvoje grehe, i predaće zaboravu nepravde tvoje. Opet ćeš biti u okrilju Njegove milosti. Idi samo putem kojim te On uči, pa će tvoj unutrašnji mir biti kao reka, blage misli srca tvoga kao pesak, a kao zrna njegova – plodovi tvoje vrline.”
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini'"svetac opisuje kako strah Božiji postaje ključ za prevazilaženje nepravde i postizanje duhovne čistoće, pozivajući nas da tražimo i prihvatimo ovaj dar od Boga.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", svetac upozorava na opasnost nečastivih misli i nepravde, naglašavajući da samo Božiji blagoslov vodi ka uspehu i unutrašnjem miru.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, za subotu pete sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik ostavlja snažno duhovno svedočanstvo o trenutku kada vera postaje lična, duboka i neuzdrmana — trenutku koji preobražava čitav život verujućeg čoveka.
U nedelju pete sedmice Velikog posta, svetac nas podseća da Gospoda ne nalazimo samo u tišini hrama, već i u licima ljudi kojima je potrebna naša pomoć. Njegove reči o grešnici koja je umela da voli – i ćuti – odzvanjaju i danas.
