Dok hrišćanski svet i dalje slavi Vaskrslog Gospoda, reči Svetog Teofana Zatvornika, zapisane za subotu druge sedmice po Vaskrsu, odzvanjaju snagom prvih svedoka – apostola. U njegovom tumačenju Dela apostolskih otkrivamo ne samo duboku veru u vaskrsenje, već i poziv svakome od nas da poverujemo u silu Duha Svetoga, koji neprestano deluje u Crkvi. „Bogu se treba pokoravati više nego ljudima“ – ne zvuči li ova rečenica danas snažnije nego ikada, u vremenu kada je istina često zagušena bukom sveta?
„Ono što su ranije Petar i Jovan govorili vlastodršcima, kasnije rekoše i svi apostoli: Bogu se treba pokoravati više nego ljudima. Bog otaca naših vaskrse Isusa, koga vi ubiste obesivši na drvo. Njega Bog uzvisi desnicom svojom za Načelnika i Spasitelja, da dade Izrailju pokajanje i oproštenje grehova. I mi smo Njegovi svedoci ovih reči, i Duh Sveti kojega Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju (Dap. 5,29–32).
Kakva iskrenost, punota, određenost i jasnoća ispovedanja! Bog je tako uredio da Raspeti bude Spasitelj naš kroz ostavljenje grehova u pokajanju. A svedoci su – apostoli očevidci i Duh Sveti, koji očevidno deluje u njima i u svima koji su poverovali. Ti svedoci i danas svedoče. Govor apostola [nas obavezuje] jednako kao da smo mi sami sve videli i slušali.
I Duh blagodati neprestano deluje u svetoj Crkvi preko čuda, obraćenja grešnika i, naročito, preko obnovljenja onih koji marljivo služe Gospodu, kroz njihovo osvećenje i ispunjenje očevidnim blagodatnim darovima. Poslednje daje veću silu prvome, i oba zajedno dovoljno su snažni da izazovu snažno ubeđenje u istinu Hristovu u svim dušama koje su istinoljubive.
Neka je blagodarnost Bogu istine, koji nam svoju istinu tako očigledno javlja!“
U nedelju pete sedmice Velikog posta, svetac nas podseća da Gospoda ne nalazimo samo u tišini hrama, već i u licima ljudi kojima je potrebna naša pomoć. Njegove reči o grešnici koja je umela da voli – i ćuti – odzvanjaju i danas.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac u razmatranju za petak Svetle sedmice, otkriva da je moguće dostići vaskrsenje još za života — ako se čovek duhovno preporodi i živi slobodan od svega telesnog.
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
Za sredu druge sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. veka u delu Misli za svaki dan u godini upućuje snažnu poruku današnjem čoveku – o istini se ne ćuti, a zabluda vodi u propast čak i kad se čini privlačnom i savremenom,
