Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
Doktorka Vera Šćepanović, lekar i privrednik, koji svoja znanja iz medicine primenjuje u svojim novim aktivnostima. Bavi se kreiranjem inovativnih proizvoda koji imaju veliku nutritivnu vrednost i spadaju u funkcionalnu hranu, a njen "Tonus" hleb se na našem tržištu nalazi od 2009. godine.
Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
- Pšenica ima biohemijski sastav najsličniji zemlji, kao i čovek - i zato nije slučajno što u Svetom pismu piše: "Od zemlje si i u zemlju ćeš otići." Znači, isti hemijski elementi postoje u nama, u žitaricama i u zemlji.
Ona se osvrnula i na korišćenje pšenice u Crkvi, objašnjavajući dublje značenje.
- U crkvi se za slave i za parastose priprema kuvano žito, ili koljivo. Žito se sprema kao simbol vaskrsenja. A vaskrsenje znači stvaranje novog života. Da bi došlo do vaskrsenja, zrno najpre mora da umre - da bi se rodilo trideset, šezdeset ili sto novih zrna. Kada pšenicu potopimo u vodu, mi time pokazujemo da želimo da to prethodno zrno nestane, a iz njega da nastane novi život.
Ističe da klijanje pšenice ima direktnu vezu sa vaskrsenjem.
- Ljudi možda nisu znali sve to naučno, ali su nekim unutrašnjim osećajem znali da se tu dešava nešto sveto – vaskrsenje. Zato je Crkva i odredila da se žito sprema za slave, parastose i pomene, jer time svedočimo da verujemo, da imamo nadu u vaskrsenje i život večni.
Doktorka Šćepanović objašnjava da je krajnja destinacija vernika Carstvo Nebesko.
- Sve što sada radimo su naše sportske pripreme za glavni život koji će doći u budućnosti. Naša otadžbina nije ovde. Bez obzira na sve probleme u društvu, naša prava otadžbina je, ako Bog da, u Carstvu Nebeskom – ako to zaslužimo.
BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru
Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog.
Vladimir je bio poznat kao pobožan, pravedan i saosećajan vladar.
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
Gonjen iz jednog mesta u drugo, pretrpeo je mnoge muke i zlostavljanja, dok se nije upokojio.
Zajedno mučeni i ubijeni u vreme cara Dioklecijana.
Ugledni islamski učenjak i filozof otvoreno kritikuje osmansku prošlost i današnje političke igre, ističući potrebu za savezom muslimana i hrišćana u očuvanju istinske vere i mira.
Uz svečanu liturgiju i litiju kroz narod, vernici će moći da se prvi put poklone i delićima moštiju Svete Petke, pronađenim u manastirskoj riznici.
Oproštaj nije slabost, već podvig i najviši izraz duhovne snage.
Zdrav i aromatičan obrok koji spaja grašak sa paradajzom, tikvicama, šampinjonima i maslinkama.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Oproštaj nije slabost, već podvig i najviši izraz duhovne snage.
Sestre su mislile da je Sara nepoželjna, a onda im je mudra monahinja pokazala lekciju o ljubavi i poštovanju koju nikada neće zaboraviti.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
U besedi o glasu Gospodnjem na vodama, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku istinu o svetu koji čuje Boga i o čoveku koji je zaboravio da sluša.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
U besedi o glasu Gospodnjem na vodama, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku istinu o svetu koji čuje Boga i o čoveku koji je zaboravio da sluša.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
