Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
Doktorka Vera Šćepanović, lekar i privrednik, koji svoja znanja iz medicine primenjuje u svojim novim aktivnostima. Bavi se kreiranjem inovativnih proizvoda koji imaju veliku nutritivnu vrednost i spadaju u funkcionalnu hranu, a njen "Tonus" hleb se na našem tržištu nalazi od 2009. godine.
Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
- Pšenica ima biohemijski sastav najsličniji zemlji, kao i čovek - i zato nije slučajno što u Svetom pismu piše: "Od zemlje si i u zemlju ćeš otići." Znači, isti hemijski elementi postoje u nama, u žitaricama i u zemlji.
Ona se osvrnula i na korišćenje pšenice u Crkvi, objašnjavajući dublje značenje.
- U crkvi se za slave i za parastose priprema kuvano žito, ili koljivo. Žito se sprema kao simbol vaskrsenja. A vaskrsenje znači stvaranje novog života. Da bi došlo do vaskrsenja, zrno najpre mora da umre - da bi se rodilo trideset, šezdeset ili sto novih zrna. Kada pšenicu potopimo u vodu, mi time pokazujemo da želimo da to prethodno zrno nestane, a iz njega da nastane novi život.
Ističe da klijanje pšenice ima direktnu vezu sa vaskrsenjem.
- Ljudi možda nisu znali sve to naučno, ali su nekim unutrašnjim osećajem znali da se tu dešava nešto sveto – vaskrsenje. Zato je Crkva i odredila da se žito sprema za slave, parastose i pomene, jer time svedočimo da verujemo, da imamo nadu u vaskrsenje i život večni.
Doktorka Šćepanović objašnjava da je krajnja destinacija vernika Carstvo Nebesko.
- Sve što sada radimo su naše sportske pripreme za glavni život koji će doći u budućnosti. Naša otadžbina nije ovde. Bez obzira na sve probleme u društvu, naša prava otadžbina je, ako Bog da, u Carstvu Nebeskom – ako to zaslužimo.
BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru
Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog.
Vladimir je bio poznat kao pobožan, pravedan i saosećajan vladar.
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
Gonjen iz jednog mesta u drugo, pretrpeo je mnoge muke i zlostavljanja, dok se nije upokojio.
Iza kratkog obreda u crkvi na Čistu sredu krije se snažna poruka o prolaznosti, ličnoj odgovornosti i pozivu na unutrašnju promenu koji vekovima prati početak korizme
Sveti Fotije je na jednom lažnom saboru zbačen sa patrijaršijskog trona, pa je vraćen i opet zbačen.
U prethodnom periodu je utvrđeno, kako je saopštila SPC, da je mitropolit žički Justin, između ostalog, neovlašćeno osnovao tri privredna društva
Od manastira Visoki Dečani i Kovilj do Patrijaršije – put arhijereja koji oblikuje duhovni život Srbije.
Jednostavan recept koji donosi pun ukus i miris domaće kuhinje, čak i u danima posta.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Pravoslavlje uči da je jezik dar Božiji i da će čovek za svaku izgovorenu reč dati odgovor pred Gospodom.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
Lik Presvete Bogorodice predstavlja najuzvišeniji obrazac majčinstva u pravoslavlju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu siropusne sedmice razotkriva istinu o tome da ne vaskrsava svako koga Bog po imenu prozove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
Lik Presvete Bogorodice predstavlja najuzvišeniji obrazac majčinstva u pravoslavlju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu siropusne sedmice razotkriva istinu o tome da ne vaskrsava svako koga Bog po imenu prozove.
