Mati Glikerija je jednom prilikom pričala kako ravnopravnost ženama nije donela baš sve dobro, a porodicama još manje.
Borba žena za ravnopravnost kroz istoriju bila je dug put do prava na obrazovanje, rad i samostalnost. Danas je žena ravnopravna – ima mogućnost da gradi karijeru, donosi odluke, učestvuje ravnopravno u društvu. Međutim, ta sloboda sa sobom nosi i nove terete.
Danas se od žene očekuje da bude i majka, i domaćica, i uspešna poslovna žena. Sve u isto vreme. Često izostaje podrška, a odgovornost žene, ako uzmemo u obzir da je zadržala i one tradicionalne obaveze, samo je povećana. U toj borbi da postigne sve, dolazi do napetosti, svađa, umora – trpi brak, trpe deca, trpi cela porodica.
A, brak i porodica oduvek su zauzimali centralno mesto u pravoslavnom poimanju života.
Mati Glikerija je jednom prilikom pričala kako ravnopravnost ženama nije donela baš sve dobro, a porodicama još manje.
Ona je naglasila da je žena u savremenom društvu pod teretom ogromnih obaveza i da to nije dobro ni za nju, a ni za porodicu.
- E ravnopravna je žena sa mužem, ali je ta ravnopravnost došla glave mnogima. Zašto? Ne može žena da postigne sve. A žena je stub porodice. Bilo i biće. I da radi, i da postigne... E, tu je ono što je opet nepomenik preko režima uspeo da izjednači muža i ženu, ali i da žena ne može da postigne. I šta dolazi? Dolazi do vike, dreke, svađe, deca slušaju... Ja to govorim za period od osamdesetih do dvehiljaditih. Sada je još 99.9 odsto i gore - istakla je mati Glikerija.
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
