Upozorava da nije u pitanju tek stanje uma koje se može promeniti preko jedne noći.
Želja da promenimo nešto u sebi, za šta smo svesni da nas koči na duhovnom putu, često je jača od naših trenutnih sposobnosti.
U takvim trenucima pribegavamo izlizanim frazama poput - "od sutra ću" ili "od sledećeg ponedeljka", ne shvatajući da ta prividna olakšica može biti pogubna za sprovođenje odluke u delo.
Otac Rafailo Boljević je na to upozorio naglašavajući da u ovakvim odlukama "sutra" ume da bude samo maska za našu nedovoljnu spremnost da se odreknemo nekakvih grešnih radnji.
On upozorava da se promene sprovode u trenutku, ako je odluka dovoljno jaka.
- Ne, od sutra više nikad - ovako ili onako. A šta to od sutra? Vidite kakva greška u koracima. Još nije ni svanulo to sutra, a ti već u toku iste noći mnogo puta pogaziš ono što si rekao - započinje otac Rafailo.
Ukazuje da je sledeća stvar koja bitno može uticati na našu spremnost odmah iza prvog pada i zove "razočarenje".
- I eto razočaranja. Zaneseš se, možda se čak i zakuneš. Ima onih koji odu i na sveta mesta, pred ikonu, zakunu se pred svetim ćivotom, pred svetim krstom: "Kunem se, od sutra više nikad! Neću kockati, neću piti, neću krasti novac od roditelja." A dok to izgovaraš, ti već u mislima kradeš. Već si prekršio. Nepromišljeno. I tako, greh na greh.
Upozorava da nije u pitanju tek stanje uma koje se može promeniti preko jedne noći.
- Čuvaj se, brate! To je ozbiljna bolest. To se ne menja preko noći. Za početak je važno da zaista želimo da se menjamo. Zato molimo Boga za pomoć i preobražaj i to je početak i promena dolazi.
BONUS VIDEO: NOVA BESEDA OCA RAFAILA: Kako da se pripremimo za Sudnji dan
Rođen u Filadelfiji 1925. godine, Keli je bio predodređen za sveštenika još u detinjstvu, često igrajući se održavanja mise kod kuće. Osim fizičke štetnosti, pušenje se u duhovnom smislu posmatra kao strast, odnosno zavisnost koja zarobljava čoveka i udaljava ga od unutrašnje slobode, duhovne trezvenosti, a samim tim i od Boga. Dok hiljade mladih bezglavo jure za muzičkim senzacijama i spektaklima, iguman manastira Podmaine upozorava da iza tih globalnih manifestacija stoje otvorene demonske poruke. Kažu u Crkvi da je joga povezana sa duhovnošću i umnom meditacijom karakterističnom za Daleki istok.
Shutterstock/Maria Gladkova
Duhovna riznica
17:28 | 10.07.2025
DOŽIVEO 100. GODINU I TVRDI DA JE TAJNA U OVOME: Sveštenik svaki dan pije napitak, koji svi imamo kod kuće
Duhovna riznica
15:14 | 03.07.2025
"PUŠIŠ! U REDU, ALI...": Otac Rafailo objasnio šta treba uraditi posle svake popušene cigarete, kako bi vam to bilo na korist!
Duhovna riznica
21:59 | 21.07.2025
“NA FESTIVALU EXITU SU ČIST DEMONIZAM I SATANISTIČKI RITUALI”: Otac Rafilo otvoreno progovorio o "duhovnim makljažama" o kojima ostali ćute (VIDEO)
Duhovna riznica
11:49 | 27.07.2025
LJUDI RADE TO IZ RAZONODE, A KLANJAJU SE DEMONIMA? Upozorenje oca Rafaila i sveštenstva: Umesto joge, uradite sledeću stvar
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Obrezanje Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog po starom kalendaru i Svetog Savu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Feliksa iz Nole, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
"A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u poslednji dan."
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Dok saveti i discipline ponekad zakazuju, molitva ostaje neuništiva veza koja vodi, čuva i pruža sigurnost i kada nismo uz njih.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Dok saveti i discipline ponekad zakazuju, molitva ostaje neuništiva veza koja vodi, čuva i pruža sigurnost i kada nismo uz njih.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije, koja spaja prošlost i sadašnjost.
Na dan kada Crkva slavi praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, na Svetoj Gori se mesi poseban slatki hleb sa novčićem.
