Mi, mi izgonimo iz duše svoje, iz srca svog, iz savesti svoje sve što je Božije ako živimo u nepokajanim gresima, govorio je Sveti Justin.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Božić po julijanskom kalendaru, praznik Rođenja Isusa Hrista, koji se u hrišćanskoj tradiciji smatra najvažnijim događajem u istoriji sveta - dolaskom Boga među ljude.
Zašto je Božić temelj hrišćanske vere, svojevremeno je objašnjavao Sveti Justin Popović (Ćelijski). Tim povodom, prenosimo deo njegove besede o dubokom duhovnom značenju Božića:
- Ništa važnije od Božića! Zašto? Zato što je Bog sišao u ovaj svet. A dotle, gde je bio? Mi smo ga oterali svojim gresima sa zemlje, ne treba nam Bog. To svaki greh govori, hteo ti ili ne, jer svakim svojim grehom mi odgonimo Boga sa zemlje. Prvo odgonimo iz svoje duše, a onda iz cele istorije roda ljudskog. Što važi za tebe, to važi za sve nas. Mi, mi izgonimo iz duše svoje, iz srca svog, iz savesti svoje sve što je Božije ako živimo u nepokajanim gresima.
- Gospod je došao u ovaj svet, dao nam sile i snage da zaista pobedimo svaki greh, i ne samo svaki greh, nego svaku smrt, svakog đavola, dao nam je život večni. Došao u ovaj svet, uzeo na sebe telo ljudsko, prošao kroz smrt i vaskrsao telom iz mrtvih, uzneo se na nebo i pokazao šta će biti s tvojim i mojim telom. Ništa manje od toga!
Govoreći o smislu Hristovog dolaska i putu čovekovog povratka Bogu, Sveti Justin je posebno naglašavao ulogu Crkve i svetih tajni:
- U Crkvi Hristovoj mi imamo sva sredstva potrebna za naše duhovno sjedinjenje sa Gospodom Hristom. Tu su svete tajne i svete vrline. Sveto krštenje - kad se krštavamo, mi se oblačimo u Gospoda Hrista, izgonimo sve što je satansko i demonsko, odričemo se toga i predajemo sebe Gospodu Hristu. Šta je tek Sveto pričešće? To je potpuno sjedinjenje tvoje s Njim, potpuno sjedinjenje čoveka sa Gospodom Hristom. A vera, a ljubav, a molitva, a post? Sve su to vrline pomoću kojih se mi sjedinjujemo sa Gospodom Hristom.
Jedan od najvažnijih i najsvečanijih trenutaka katoličkog Božića jeste Misa polnoćka
Monahinje na snimku i pijuču dok se slama, koja je jedan od simbola Hristovog rođenja, rastura po podu.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Od manastira Gračanice do hrama u Kosovskoj Mitrovici, praznična sabranja pokazala su da su zajedništvo i vera jači od podela i pritisaka.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
