DA LI LJUDI KOJI UMRU NA BOŽIĆ IMAJU POSEBAN STATUS PRED BOGOM: Sveštenik objasnio koliko ima istine u narodnom verovanju da takvi idu pravo u raj

U pravoslavnom hrišćanskom učenju smrt se ne posmatra kao konačni kraj čovekovog postojanja, već kao prelazak iz prolaznog, zemaljskog, života u večnost. Crkva uči da je smrt posledica ljudskog pada, ali i da je Hristovim vaskrsenjem ona pobeđena, te da za vernika predstavlja ulazak u novi život.

Zato se u pravoslavlju smrt često naziva "upokojenjem" jer se veruje da je samo usnuo u Gospodu i da čeka vaskrsenje i Sud Božji.

Ipak, pored zvaničnog crkvenog učenja, u narodu su se vekovima oblikovala i različita verovanja koja nisu uvek u saglasju sa teologijom Crkve. Jedno od takvih ukorenjenih mišljenja jeste da ljudi koji se upokoje na velike praznike, naročito na Božić, ili u periodu od Božića do Blagovesti, imaju poseban status pred Bogom.

U narodu se često može čuti da su "takvima vrata raja odmah otvorena“, da "u te dane odlaze najbolji“ i da ih je "Bog sačuvao" od Božjeg suda .

Shutterstock

 

Ovakva verovanja prenose se generacijama, kroz usmenu tradiciju, porodične priče i narodne izreke, pa su mnogima postala gotovo neupitna istina.

Međutim, predstavnici Srpske pravoslavne crkve više puta su isticali da ovakva tumačenja nemaju uporište u pravoslavnom učenju.

Prema crkvenom shvatanju, dan u koji se čovek upokoji nema nikakav poseban značaj za njegovu sudbinu u večnosti. Smrt na praznik ne donosi automatsko spasenje, niti smrt u "obične" dane umanjuje mogućnost večnog života.

Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.

Na to je svojevremeno ukazao i sada upokojeni sveštenik Dušan Kolundžić, odgovarajući jednoj vernici koja mu je postavila upravo pitanje o smrti između Božića i Vaskrsa.

Printscreen You tube televizija hram

 

On je tada jasno naglasio da u crkvenom učenju ne postoji podela duša prema vremenu upokojenja, već isključivo prema duhovnom stanju u kojem čovek odlazi sa ovoga sveta.

Sveštenik je podsetio i na narodne poslovice koje, prema njegovim rečima, na ispravniji način odražavaju hrišćanski odnos prema smrti i životu, ukazujući na stalnu potrebu pripreme i budnosti.

- Ne znam gde si to mogla pročitati, da duše upokojenih između Božića i Vaskrsa, imaju neki drugi status od onih koje se presele Gospodu od Vaskrsa do Božića. Nema nikakve razlike u danu, u koji se neko upokoji. Razlika je u pripremljenosti čoveka za smrt i izlazak pred svoga Tvorca. U našem narodu postoje mudre poslovice: "Sačuvaj me, Bože, iznenadne smrti!" I druga: "Radi, kao da ćeš živeti sto godina, nadaj se, kao da ćeš sutra umreti." Pravi hrišćani se ne boje smrti, jer oni mogu, poput Svetog apostola Pavla, da kažu: "Jer je meni život Hristos i smrt dobitak" - objasnio je otac Dušan.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara