U besedi za 33. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da neznatne brige i sitni luksuzi često odvlače pažnju od onoga što je istinski važno.
Kada hleb nestane sa stola, a ogrtač više ne greje, mnogi bi zaboravili na spokoj i počeli da brinu. Apostoli, međutim, nisu tako gledali na život. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za 33. petak po Duhovima podseća da je zadovoljstvo koje izvire iz srca, mir i ljubav Božja, vrednije od svega što se može pojesti ili obući. U svetu u kojem sitnice lako preplave um, upravo unutrašnja snaga postaje ono što nas čini nepokolebljivima u borbi duha nad materijom.
A kad imamo hranu i odeću, budimo zadovoljni. (I Tim. 6, 8)
Apostoli Božji učili su druge onim što su oni sami životom svojim ispunili. Kad su imali hranu i odeću, oni su bili zadovoljni. Čak i kad se dešavalo da nisu imali ni hranu ni odeću, oni su bili zadovoljni. Jer njihovo zadovoljstvo nije priticalo spolja nego je izviralo iznutra. Njihovo zadovoljstvo nije bilo tako jevtino kao zadovoljstvo životinjsko, nego skuplje, mnogo skuplje i ređe.
Zadovoljstvo unutrašnje, zadovoljstvo od mira i ljubavi Božje u srcu, to je zadovoljstvo viših ljudi; to je bilo zadovoljstvo apostolsko. U velikim borbama generali se odevaju i hrane kao i prosti vojnici, i ne traže zadovoljstva u hrani i odelu nego u pobedi. Pobeda je glavno zadovoljstvo onih koji se bore.
A hrišćani su, braćo, u borbi neprestanoj, u borbi za pobedu duha nad materijom, u borbi za preodolenje višeg nad nižim, čoveka nad skotom. Nije li, dakle, više nego smešno voditi borbu a ne brinuti o pobedi, nego o spoljnim ukrasima i nakitima? Nije li glupo davati znake raspoznavanja svome neprijatelju?
Naš nevidljivi neprijatelj raduje se sujetljivosti našoj, i podržava nas u svakoj sujetnoj pomisli, i zapošljava nas svim mogućim neuračunljivim sitnicama i dangubicama, samo da bi navalio na naš um teški zaborav, odnosno onoga zbog čega smo mi na zemlji. On nam predstavlja ništavno važnim, i sporedno glavnim, i pogubno korisnim, samo da bi odneo pobedu nad nama i srušio nas zauvek.
Gospode sveti, krepki i besmrtni, koji si nas od blata sazidao, i u blato dušu živu udahnuo, ne daj, Gospode, da blato nadvlada! Pomozi duhu našem da uvek bude jači od zemlje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
U besedi za 33. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razumevanje Trojstva može preoblikovati naš unutrašnji svet.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
U besedi za 55. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za druge nije samo moralna dužnost, već ključ spasenja i istinske sreće.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U besedi za 32. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako samodovoljna sigurnost u sopstvenu vrednost vodi u duhovnu propast i zašto prava snaga leži u krotkosti.
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
U besedi za 32. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotkost i strpljenje pretvaraju tišinu u nepobedivu snagu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
Kremasta kombinacija oraha, belog luka i začina donosi bogat ukus i jednostavnu pripremu za svaki sto.
