Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Na mestu gde se susreti pamte duže od reči, Podgorica je dobila novo obeležje, snažno podsećanje na vrednosti koje su je oblikovale kroz vreme. Svečanim otkrivanjem spomen-ploče posvećene bratskoj slozi i zajedništvu pravoslavaca i muslimana još jednom je istaknuto ono što se ne gradi preko noći, već se strpljivo prenosi iz generacije u generaciju, poverenje među ljudima.
Spomen-ploču su otkrili predsednica Skupštine Glavnog grada, dr Jelena Borovinić Bojović, i Kemal Đečević, predstavnik porodice čije ime već decenijama prati tradiciju Markovdanske litije. Ovaj događaj, koji svake godine okuplja vernike i prijatelje, odavno je prevazišao okvir verskog običaja i postao prepoznatljiv znak zajedništva u Podgorici.
Obraćajući se prisutnima, predsednica Skupštine naglasila je da novo obeležje ne nosi samo simboličku vrednost, već potvrđuje način života zasnovan na međusobnom poštovanju i razumevanju. Markovdanska litija, sa tradicionalnim dočekom ispred kuće Đečevića, kako je istakla, svedoči o trajnim odnosima poverenja između pravoslavaca i muslimana, građenim kroz vreme bez velikih reči, ali jasnim delima.
- U vremenu kada su podele često glasnije od onoga što nas spaja, ovakvi primeri podsećaju da je uvek i svuda najvažnije biti čovek - poručila je Jelena Borovinić Bojović, prenosi portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
U okviru spomen-obeležja nalazi se i fotografija susreta mitropolita Amfilohija i Halida Đečevića iz 1992. godine, trenutak koji svedoči da dijalog i dobra volja mogu opstati i kada okolnosti nisu lake. Uz natpis „Sloga je duhovno bogatstvo Podgorice“, ova slika dodatno naglašava poruku koju ploča nosi.
Ovaj čin ne ostaje samo na prisećanju. Kako je naglašeno, spomen-ploča upućuje i na odgovornost koju sadašnje generacije imaju prema budućim. Grad može napredovati samo ako ostane otvoren za različitosti, a međusobno uvažavanje predstavlja temelj svakodnevnog života.
Inicijativa za podizanje ovog obeležja potekla je sa ciljem da se sačuva i trajno obeleži tradicija koja ne pripada samo jednoj porodici ili jednoj zajednici, već svima koji u njoj prepoznaju vrednost zajedničkog života. U tom smislu, ova ploča ne govori samo o prošlosti, ona diskretno, ali jasno, ukazuje i na izbore koji tek dolaze.
Nakon ukidanja pritvora i kućnog nadzora, crkveni velikodostojnik je svojim izjavama poslao jaku poruku o pravdi, dostojanstvu i moralnoj odgovornosti, izazivajući talas komentara u društvu.
Litija od Sabornog hrama do Nemanjinog grada u čast Svetog Simeona Mirotočivog ujedinila je hiljade vernika.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Za vreme Nerona, kada je krenulo gonjenje hrišćana i kada je apostol Pavle posečen, posečena su i ova tri apostola.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
U nedelju, 1. marta, biće osveštani krstovi i zvona hrama Svetog Save na Starom aerodromu, u prisustvu mitropolita Joanikija i brojnih vernika, čime izgradnja ulazi u posebno svečanu fazu.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Sve tri zamke, kako je navedeno, se ujedinjuju i imaju samo jedan cilj - da nas bace u očaj.
Pravoslavna tradicija uči da je svaki dar koji čovek ima, bilo da je reč o novcu, znanju ili vremenu, dat sa razlogom.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
