Hatidže je bila cenjena ličnost, bogata i moćna, koja je odbila mnoge bračne ponude istaknutih plemića, ali se ipak dva puta udavala, a jedino je njoj prorok Muhamed verovao. Neobično za davni period istorije, Hatidže je bila ta koja je odabrala muža i zaprosila ga. Ona je tada imala 40 godina, dok je njen budući supružnik bio 25-godišnjak skromnog porekla.
Hatidže je bila žena izuzetne snage. Čak bi i savremene žene stremile onome što je ona postigla pre 1.400 godina.
Ovako je Asad Zaman, imam iz Mančestera u Velikoj Britaniji, opisao Hatidže, ženu rođenu u VI veku u današnjoj Saudijskoj Arabiji.Ona je bila cenjena ličnost, bogata i moćna, koja je odbila mnoge bračne ponude istaknutih plemića. Na kraju se jeste udala, i to dvaput. Njen prvi muž je umro, a smatra se da je odlučila da se rastavi od drugog. Posle toga se više neće udavati… sve dok ne bude upoznala čoveka koji će postati njen treći i poslednji muž.
- Hatidže je prepoznala neke "izuzetne kvalitete u njemu zbog kojih se predomislila u vezi sa brakom - rekao je za medije Zaman.
Neobično za taj period, Hatidže je bila ta koja je odabrala njega i zaprosila ga.Ona je tada imala 40 godina, dok je njen budući muž bio 25-godišnjak skromnog porekla. Ali ovo je više od ljubavne priče; to je poreklo nastanka druge najveće religije na svetu. Hatidžin novi muž bio je Muhamed, koji će uskoro posle toga postati prorok Islama.
Robert Hojlend, profesor drevne bliskoistočne istorije na Njujorškom univerzitetu, upozorava da je teško doći do detaljne slike o tome ko je bila Hatidže, delom zato što je ono što se zna o njoj zapisano mnogo godina posle njene smrti Međutim, većina izvora ukazuje na to da je ona bila žena sa „ambicijom slobodnog duha i veoma snažne volje.
Na primer, odbila je da se uda za rođaka - kao što je želela njena porodica u skladu sa tradicijom - zato što je želela da ona bude ta koja će izabrati partnera. Hatidže je bila ćerka trgovca koji je porodični posao pretvorio u trgovačku imperiju. Pošto je stradao u bici, ona je preuzela posao.
Muhamed je rođen i odrastao u plemenu Kurejš (baš kao i Hatidže), u vreme kad su razne grupe u toj oblasti verovale u više bogova. Nekoliko godina otkako su bili u braku, Muhamed je započeo duhovno preobraćenje - i zaputio se u planine oko Meke da meditira. Prema islamskom verovanju, Muhamed je prva otkrovenja od Boga dobio preko Gavrila, istog onog anđela koji je jednom najavio Mariji da će postati majka Isusova. Tako se Kuran, sveta muslimanska knjiga, ukazala Muhamedu.
Muhamed je odlučio da se poveri jedinoj osobi za koju je znao da može joj kaže bilo šta. Hatidže ga je saslušala i umirila. Intuitivno, ona je pomislila da je to dobra stvar i utešila ga. Čak se posavetovala sa rođakom koji je poznavao hrišćanstvo. Hatidža ga je uverila da je on, zapravo, prorok.
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
U besedi za petak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto za služenje Crkvi nisu dovoljni ni znanje ni ljudsko priznanje, već blagodat koja se prenosi od apostolskih vremena.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Prepodobnog Isakija Ispovednika po starom kalendaru, a Prepodobnog Onufrija Velikog i Svetog Petra Atoskog po novom kalendaru. Katolička crkva slavi blagdan Presvetog Srca Isusovog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Istoričarka Betani Hjuz ističe da se muslimani i dalje sećaju godine Hatidžine smrti kao "godine tuge". Na kraju se Muhamed ponovo oženio i ovaj put je bio poligaman.
Ajeti 2:2-5 iz El-Bekare pokazuju put ka istinskom uspehu i unutrašnjem integritetu – saznajte šta vaš život može dobiti od ovih stihova
Ajet 47:2 iz sure Muhamed otkriva kako vera i dobra dela vode ka oprostu i duhovnom ispunjenju.
U trenucima nesigurnosti, ajeti sure Šura 42:3-5 otkrivaju veličanstvo Stvoritelja i poziv vernicima da prihvate Njegovu mudrost i oprost.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveti oci su često govorili da su upravo neprijatnosti, uvrede i klevete prilika da čovek proveri svoju veru, smirenje i poverenje u Boga.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
U porodici se postavljaju temelji na kojima će dete graditi svoj karakter, a prema pravoslavlju, majka tu igra odlučujuću ulogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
