S obzirom na brz rast muslimanske populacije, ovo pitanje će, kako se očekuje, postajati sve urgentnije u godinama koje dolaze.
Rastuće muslimansko stanovništvo Japana bori se da pronađe nova mesta za sahranjivanje, a neke lokalne samouprave nerado dodeljuju zemljište za muslimanska groblja, prema pisanju lokalnih medija.
Iako japanski zakon ne zabranjuje sahranjivanje pod zemljom, odluka o tome je prepuštena lokalnim samoupravama, a kremacija je nešto što je uobičajeno, preneo je turski javni servis TRT global.
Više od 99,9 odsto groblja u Japanu isključivo vrši kremacije, što je praksa koja je strogo zabranjena u islamu. Početkom 2024. godine, procenjeno je da u Japanu živi oko 350.000 muslimana, a od juna 2024. godine ta zemlja je imala 150 džamija.
Muslimani koji razmišljaju o trajnom boravku u zemlji kažu da ih mali broj grobnih mesta ispunjava strepnjom za budućnost.
Prema pisanju japanske agencije "Kyodo News", guverner prefekture Mijagi, Jošihiro Murai, javno je priznao ozbiljnost problema i izjavio da razmatra izgradnju novog groblja, nakon što mu se jedan muslimanski stanovnik požalio da je "veoma teško živeti u Japanu“ zbog nedostatka mogućnosti za ukop. Ukazujući na činjenicu da u čitavom regionu Tohoku ne postoji nijedno islamsko groblje.
Međutim, pokušaji da se ovo pitanje reši nailaze i na snažan otpor. U mestu Hidži, u prefekturi Oita, izgradnja planiranog islamskog groblja koju je podržavalo Muslimansko udruženje iz Bepua, stopirana je na neodređeno vreme. Novoizabrani gradonačelnik, Tecuja Abe, odbio je da proda zemljište namenjeno groblju, pozivajući se na zabrinutost zbog mogućeg zagađenja podzemnih voda.
Plan, koji su meštani prethodno odobrili još 2023. godine, uključivao je ograničen broj ukopa i godišnje provere kvaliteta vode, ali to nije bilo dovoljno da se prevaziđu sumnje i lokalni otpor.
S obzirom na brz rast muslimanske populacije, ovo pitanje će, kako se očekuje, postajati sve urgentnije u godinama koje dolaze.
U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117) Derviši su oduvek viđeni kao liberalniji u razumevanju praktikovanja vere, oko alkohola na primer, ali i kao intelektualniji deo zajednice. Prema rečima patrijarha, izjave protiv islama su provokacija, čak i kada se iznose pod izgovorom brige za Ruse i rusku kulturu. A odgovor na to vodi nas i u delove islamske naučne istorije.
Schuttesrtock/i viewfinder
Islam
23:33 | 19.06.2025
MUSLIMANI VERUJU U ISUSA, ALI SA JEDNOM RAZLIKOM: Ovako islam gleda na Hrista i Bogorodicu
Islam
12:20 | 17.06.2025
DEDA POZNATOG BOSANSKOG PEVAČA BIO DERVIŠ: Postoji jasna razlika između albanskih i slovenskih, a cilj je isti
Duhovna riznica
14:54 | 16.06.2025
RUSKI PATRIJARH KIRIL ZAGRMEO ZBOG IZJAVE O ISLAMU: Oglasili se i iz državnog vrha - palo razrešenje
Islam
23:33 | 20.06.2025
ZAŠTO ZELENU BOJU VEZUJEMO ZA ISLAM: Ovo je razlog zašto muslimani vole baš ovaj ton
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Kroz ajete 98:7-8 saznajemo kako Božije zadovoljstvo i večna nagrada pripadaju najposvećenijima.
Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Kroz ajete 98:7-8 saznajemo kako Božije zadovoljstvo i večna nagrada pripadaju najposvećenijima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Dok se jedni pravdaju da "samo prate", a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
