U franjevačkoj crkvi i samostanu u našoj prestonici, u svečanom euharistijskom slavlju pored beogradskog nadbiskupa učestvovali su i ostali sveštenici i crkveni velikodostojnici
U svečarskoj atmosferi franjevačke crkve i samostana u Beogradu, proslavljen je nebeski zaštitnik i patron župe, sveti Antun Padovanski, kome je ovaj verski kompleks posvećen. Svečano euharistijsko slavlje u prepodnevnim časovima predvodio je beogradski nadbiskup Ladislav Nemet. U koncelebraciji s njim (više sveštenika zajedno služi ili učestvuje u jednoj misi) bili su savetnik Nuncijature Simon Bolivar Sančez Karion, župnik i gvardijan samostana svetog Antuna prečasni fra Ilija Anlandzak, superior Rezidencije isusovaca u Beogradu Marijan Steiner, sekretar Nuncijature Nandor Kara, kao i ostali sveštenici grada Beograda.
Beogradska nadbiskupija i metropolija
Sveti Antun jedan je od najpoznatijih i najpopularnijih svetaca – rekao je nadbiskup Nemet na početku svoje nadahnute propovedi. U svojim razmišljanjima o životu svetog Antuna, istakao je ključne momente iz njegovog života, poput osamljivanja u avgustinskom samostanu i želje da postane misionar.
On je po svojoj propovedi činio čudesa. Znao je propovedati satima, a ljudi su dolazili mnogo ranije kako bi bili blizu njega i čuli njegove reči, jer tada nije bilo mikrofona. Svi su dolazili da ga slušaju. Kada govorimo o Antunu, moramo reći da je on čovek vere koji je živeo od Božije reči - rekao je nadbiskup Nemet.
Na kraju slavlja, prečasni fra Ilija srdačno je pozdravio sve prisutne sveštenike i vernike, posebno zahvalivši nadbiskupu Nemetu na zajedništvu za oltarom i nadahnutoj propovedi. Ovaj dan je bio ispunjen duhovnom snagom i zajedničkom molitvom, proslavljajući svetog Antuna Padovanskog, čiji život i dela i dalje inspirišu vernike širom sveta.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ajeti 45:12-15 iz sure Al-Ghashiya otkrivaju kako zahvalnost, oprost i moralna odgovornost mogu promeniti vaš pogled na svet i oblikovati vašu sudbinu.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
