U franjevačkoj crkvi i samostanu u našoj prestonici, u svečanom euharistijskom slavlju pored beogradskog nadbiskupa učestvovali su i ostali sveštenici i crkveni velikodostojnici
U svečarskoj atmosferi franjevačke crkve i samostana u Beogradu, proslavljen je nebeski zaštitnik i patron župe, sveti Antun Padovanski, kome je ovaj verski kompleks posvećen. Svečano euharistijsko slavlje u prepodnevnim časovima predvodio je beogradski nadbiskup Ladislav Nemet. U koncelebraciji s njim (više sveštenika zajedno služi ili učestvuje u jednoj misi) bili su savetnik Nuncijature Simon Bolivar Sančez Karion, župnik i gvardijan samostana svetog Antuna prečasni fra Ilija Anlandzak, superior Rezidencije isusovaca u Beogradu Marijan Steiner, sekretar Nuncijature Nandor Kara, kao i ostali sveštenici grada Beograda.
Sveti Antun jedan je od najpoznatijih i najpopularnijih svetaca – rekao je nadbiskup Nemet na početku svoje nadahnute propovedi. U svojim razmišljanjima o životu svetog Antuna, istakao je ključne momente iz njegovog života, poput osamljivanja u avgustinskom samostanu i želje da postane misionar.
Na kraju slavlja, prečasni fra Ilija srdačno je pozdravio sve prisutne sveštenike i vernike, posebno zahvalivši nadbiskupu Nemetu na zajedništvu za oltarom i nadahnutoj propovedi. Ovaj dan je bio ispunjen duhovnom snagom i zajedničkom molitvom, proslavljajući svetog Antuna Padovanskog, čiji život i dela i dalje inspirišu vernike širom sveta.
Beogradska nadbiskupija i metropolija
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Otac Andrej smatra da uzrok nije samo fizičke prirode, već da se dešava susret čoveka sa nečim mnogo dubljim.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Liturgija se služi da bi se vernici pričestili, tačnije, da bi se s Bogom sjedinili, istakao je otac Goran.
