Od svih običaja, na Cveti je najbitnije posvetiti se duhovnom razvoju, kroz molitvu, ljubav prema bližnjem, slavu prazniku novog života, Vaskrsu, koji dolazi, sa mirom u srcu. Cveti spada u grupu pokretnih praznika, odnoso praznik kojem se svake godine menja datum. Na ovaj dan treba posaditi cveće ili ga staviti u vodu s kojom se treba umiti da bi bili lepi kao cveće.
Ove godine on pada 28. aprila, a obeležava se u spomen na svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim.
Cveti su radostan praznik, dan kada se slavi, širi sreća i ljubav, a u raznim zemljama postoje različiti običaji na Cveti. Jedan od glavnih jeste rano ustajanje i branje cveća, posebno sa decom.
Cveće se potom stavlja u činiju zajedno sa vodom, da bi se porodica potom umila tom vodom u kojoj je potopljeno cveće.
Cilj je da budete lepi kao cveće cele godine koja je pred vama.
Gospoda Isusa Hrista su na ulazu u Jerusalim sačekali ljudi koji su prema svetim knjigama klicali "Osana, blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje" i bacali su palmine grane i cveće pred njega. Kod nas se palmine hrane prema običaju zamenjuju grančicama vrbe. Cveti se slave nakon Lazareve subote, odnosne Vrbice.
Od svih običaja, najbitnije je posvetiti se duhovnom razvoju, kroz molitvu, ljubav prema bližnjem, slavu prazniku novog života, Vaskrsu, koji dolazi, sa mirom u srcu.
Verovalo se da na Cveti treba započeti neke poslove, doneti odluke. Ljudi unose cveće u dom, kite kapije, ulazna vrata, drže cveće u vazi i poklanjaju ga dragim osobama.
Na ovaj praznik odvojite vreme za sebe i dobro razmislite o svojim sledećim koracima - jer je rad na sebi najisplatljiviji posao!
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Njegovo ime stoji uz temelje više od četrdeset crkava i manastira — od Banjske i Gračanice do Jerusalima, Soluna i Svete gore.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
