Nakon što se suprotstavio tiraniji, svetitelj je bio zatvoren i mučen, ali je i u tamnici i patnji ostao nepokolebljiv u svojoj veri, zbog čega je postao simbol otpora i duhovne snage.
U svetlu Vitinije, u gradu Kesariji, rođen je Sveti Nikita Ispovednik, sin pobožnog Filareta. Sudbina ga je rano odvela putem duhovnosti. Nakon što je njegov otac ostavio svoju suprugu i pronašao utehu u monaškom životu, brigu o mladom Nikiti preuzela je njegova baka, koja ga je odgajala u veri i mudrosti.
Kao mladić, Nikita je završio svoje obrazovanje i pronašao utočište u Midikijskom manastiru, gde ga je iguman Nikifor postrigao za monaha. Posvećen životu podviga i molitve, Nikitu je posle sedam godina patrijarh Tarasije rukopoložio za jeromonaha. Njegova pobožnost i predanost duhovnom životu ubrzo su ga istakle među bratijom, pa je, uprkos svojoj skromnosti, izabran za igumana nakon smrti Nikifora.
Sveti Nikita je bio svetionik vere i primer podvižničkog života. No, njegova predanost pravoslavlju bila je stavljena pred iskušenje kada je Lav V Jermenin postao car, a ikonoborska jeres ponovo zahvati carstvo. Nakon što je svrgnut, patrijarh Nikifor je poslat u zatočeništvo, a na njegovo mesto dolazi jeretik Teodot Kasiter, poznat po nečistom životu. Nikita se suprotstavio ovoj tiraniji i zbog toga biva zatvoren i mučen. Kroz tamnice i patnje, Sveti Nikita je ostao nepokolebljiv u svojoj veri, postavši simbol otpora i duhovne snage. Posebno ga je progonio izvesni Nikola. Posle sna u kojem se Nikitinom mučitelju Nikoli javio preminuli otac sa opomenom, doživeo je preobraćenje i prestao progoniti svetitelja. Čak je i druge odvraćao od tog nedela. Sveti Nikita je bio oslobođen kada je pravoverni car Mihail Valvos preuzeo carstvo, oslobodivši sve pravoslavne stradalnike.
Poslednje godine života Sveti Nikita proveo je u molitvi i tišini, blizu Carigrada, gde je učinio mnoga čudesa molitvom. Kada se upokojio 824. godine, njegovo telo je preneseno u njegov manastir. Na tom putu mnogi bolesnici su dotaknuli njegove mošti i bili isceljeni. Sveti Nikita je položen pored svog duhovnog oca Nikifora i prijatelja Atanasija, ostavivši za sobom trajnu svetlost vere i duhovnosti.
Printscreen/Youtube
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Otkrijte inspirativnu priču o Svetom Visarionu, asketi koji je kroz strogi post, bdenje i molitvu zadobio Božju milost i postao simbol duhovne posvećenosti. Kroz svoja čudesa i isceljenja, ostavio je neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva i pokazao snagu istinske vere.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Arhimandrit Porfirije Kavsokalivit, prozorljivi iscelitelj i čudotvorac, nije mario za udarce makroa – njegovu misiju vodila je samo Hristova ljubav.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
