Junaštvo svetice iz perioda ranog hrišćanstva postalo je večita svetlost koja obasjava puteve vernika, dok njen primer služi kao neiscrpni izvor inspiracije i nade za sve one koji traže snagu u veri i ljubavi prema Hristu.
U doba kada je hrišćanska vera bila uveliko progonjena, svetlost neustrašivih mučenika sijala je kao svetionik nade i vere. Među njima se posebno ističe prepodobnomučenica Teodosija Tirska, koja je svojim neustrašivim duhom i neugasivom verom ostavila neizbrisiv trag u hrišćanskom svetu.
Rođena u Tiru, Teodosija je od ranog detinjstva pokazivala blagu narav i duboku posvećenost Hristu. Njena snaga i odlučnost došle su do izražaja u vreme vladavine cara Maksimijana, kada su hrišćani bili izloženi surovim progonima. Jednoga dana, u Kesariji Palestinskoj, gde su mnogi hrišćani bili vezani, mlada Teodosija hrabro pristupi da ih blaži i hrabri za predstojeću mučeničku smrt. Njene reči bile su poput melem za one koji su čekali sudbinu.
Kada su vojnici čuli njne reči, odmah su je odveli pred sudiju. Razjaren njenom hrabrošću i verom, sudija je naložio da joj obese kamen o vrat i bace je u more. No, Božji anđeli su je izneli živu na obalu, čudo koje je dodatno osnažilo njenu veru. Teodosija se ponovo pojavi pred sudijom, neustrašivo i nepokolebljivo, nakon čega on naredi da je poseku.
Nakon njene smrti, Teodosija se javi svojim roditeljima u snu, sva u prevelikom nebeskom sjaju, okružena mnogim drugim spasenim devojkama. U tom svetlom javljanju reče im: „Vidite li, kolika je slava i blagodat Hrista moga, koje ste me hteli lišiti?“ Njene reči bile su podsetnik na večnu radost koja čeka one koji su verni Hristu, uprkos svim zemaljskim teškoćama i mukama. Njeno mučeništvo i svetost zapečatili su njeno ime u istoriji crkve, a njen česni postrad postao je simbol vere i nepokolebljivosti. Svetiteljska Teodosija Tirska proslavljena je 308. godine, ostavljajući za sobom primer vere i hrabrosti koji i danas inspiriše mnoge.
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete besrebrenike Kira i Jovana po starom i Svete apostole Akilu i Priskilu po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Katarinu de Riči, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Ovi svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Priča o Vasiliju, Grigoriju i Jovanu Zlatoustom ne govori o nadmetanju svetosti, već o trenutku kada je Crkva pokazala da se istina ne meri poređenjem, nego saglasjem uma, reči i ljubavi.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
