Ponevši ime po svecu koji je živeo pre njega devet vekova, ovaj ugodnik Božji je svojom jurodivošću, posvećenošću veri i Hristu, i sam ovenčan vencem svetosti. Njegovi podvizi i danas nadahnjuju vernike na duhovni napredak i ljubav prema bližnjima.
Pored Svetog velikomučenika Prokopija, SPC danas proslavlja i Svetog Prokopija Jurodivog, čudotvorca Ustjužskog. Ovaj dan, bogat duhovnim značenjem, pruža priliku vernicima da se podsete na životne primere i podvige ova dva svetitelja, čija je ljubav prema Bogu i čoveku neizmerna.
Sveti Prokopije Jurodivi Ustjužski, čudotvorac iz 13. veka, bio je poreklom Varjag, a zanimanjem trgovac. Njegov put do svetosti započeo je kada je došao u Novgorod zbog trgovačkog posla. Tamo se divio krasoti pravoslavlja i prihvatio pravoslavnu veru.
Želeći da postane savršen hrišćanin, podelio je svoje imanje siromasima i posvetio se vežbanju u svim vrlinama. Živeo je kao jurodivi, prikazujući se ludim kako bi izbegao ljudske pohvale, dok je u stvarnosti prozirao u srca i sudbine ljudi, kao i u prirodne događaje.
Njegova plačna molitva pred ikonom Bogorodice čudesno je odvratila užasnu tuču od grada Ustjuga, privodeći grešni grad pokajanju. Nakon njegove smrti, telo Svetog Prokopija je pronađeno na ulici, prekriveno snegom, a nad njegovim čudotvornim moštima sagrađen je hram.
Danas, dok proslavljamo ove svete ljude, molimo se da i mi, poput njih, budemo istrajni u svojoj veri i ljubavi prema bližnjima. Njihove priče i podvizi su svetionik na putu svakog hrišćanina, pokazujući nam kako se uz Božiju pomoć može prevazići svaka prepreka i dostići svetost.
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obeležavajući zajednički praznik svih svetih apostola, prisećamo se mučeništva koje su pretrpeli za širenje Hristove vere, kao i načina na koji je svaki od njih skončao svoj ovozemaljski život.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
