Obeležavajući zajednički praznik svih svetih apostola, prisećamo se mučeništva koje su pretrpeli za širenje Hristove vere, kao i načina na koji je svaki od njih skončao svoj ovozemaljski život.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas s radošću slave Sabor svetih 12 apostola, u narodu poznat i kao Pavlovdan. Ovaj svečani dan posvećen je svim svetim apostolima koji su širili Hristovu veru, prolazeći kroz velike nevolje i mučeništva kako bi osvetlili svet svojom nepokolebljivom verom i ljubavlju prema Bogu.
Svaki od dvanaest velikih apostola ima svoj poseban dan praznovanja tokom godine. Ipak, Crkva je odredila da se njihova imena zajedno praznuju 13. jula, kako bi vernici mogli uz molitvu da se sete se njihovih dela. Ova dvanaestorica, poznata po svojim velikim podvizima i neprocenjivom doprinosu širenju vere Hristove, ostavila su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva.
Andrej: Praznuje se 13. decembra. Bio je raspet na krstu, čuvajući veru do poslednjeg daha.
Vartolomej: Praznuje se 24. juna i 7. septembra. Bio je raspet, pa oderan i posečen, podnoseći mučeništvo s verom.
Jakov Alfejev: Praznuje se 22. oktobra. Skončao je raspet na krstu, svedočeći svoju veru do kraja.
Jakov Zavedejev: Praznuje se 13. maja. Bio je posečen mačem, pretrpevši mučeništvo za Hrista.
Jovan Bogoslov: Praznuje se 9. oktobra i 21. maja. Upokojio se čudesno, ostavljajući svetlu zaostavštinu svojih dela i pisanja.
Matej Jevanđelist: Praznuje se 29. novembra. Bio je sažežen ognjem, predajući dušu Bogu u velikim mukama.
Matija: Praznuje se 22. avgusta. Skončao je kamenovanjem, a zatim posečen sekirom.
Pavle: Praznuje se 12. jula. Bio je posečen mačem, postavši svetli primer vere i žrtve.
Petar: Praznuje se 12. jula i 29. januara kada su Časne verige Svetog apostola Petra. Raspet je glavačke, pretrpevši mučeništvo s velikom verom.
Simon Zilot: Praznuje se 23. maja. Bio je raspet, čuvajući svoju veru do kraja.
Tadej (Juda Jakovljev): Praznuje se 2. jula. Skončao je raspet na krstu, predajući svoju dušu Bogu.
Toma: Praznuje se 19. oktobra. Bio je izboden sa pet kopalja, postavši mučenik za Hrista.
Filip: Praznuje se 27. novembra. Bio je raspet, svedočeći svoju veru kroz patnje.
André Held/akg-images/Profimedia
Ikona Sabor svetih 12 apostola
Narodni naziv Pavlovdan odnosi se na apostola Pavla, koji se često ističe zajedno sa apostolom Petrom. Dan pre Pavlovdana je Petrovdan, posvećen apostolima Petru i Pavlu, koji se smatraju stubovima hrišćanstva i njihov značaj je takav da su postali vrlo prepoznatljivi u narodnoj tradiciji.
Iako je Sabor 12 apostola posvećen svim apostolima, u narodu se često koristi naziv Pavlovdan jer sledi odmah nakon Petrovdana, što ukazuje na povezanost ova dva praznika i naglašava značaj apostola Pavla u hrišćanstvu.
Pored Sabora svetih 12 apostola, u sinaksaru Carigradske patrijaršije danas se obeležava i Sabor svetih 70 apostola, koji se inače praznuje 17. januara. Ovi apostoli su bili učenici koje je Hristos poslao da propovedaju Jevanđelje širom sveta, doprinoseći još više širenju hrišćanske vere.
Sveti apostoli ostaju večni uzori i zaštitnici vere, njihove reči i dela i dalje odjekuju u srcima vernika, pružajući im snagu i inspiraciju. Na današnji dan, sa ponosom i ljubavlju, sećamo se njihovih žrtava i molimo se za njihovo zastupništvo pred Bogom, verujući da će nas njihove molitve voditi ka svetlosti i istini.
Vernici i meštani svedoče o brojnim čudesima u maloj crkvi na obali reke Rasine, a otac Aleksandar i njegova supruga upravo u njoj su pronašli nadu i blagoslov nakon godina čekanja.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Ova svetica ustrajala je u svojoj veri čak i kada je bila suočena sa nehumanim mučenjima i smrću. Njena odanost Isusu, kroz neverovatne kušnje, inspiriše i danas, a njena hrabrost postavlja pitanje o našoj snazi da se odupremo iskušenjima.
Ugodnici Božji, čija su imena među Sedamdesetoricom apostola: Stahije, Amplije, Urvan i drugi s njima, svojom hrabrošću i verom utrli su put hrišćanstva, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji Crkve i vere.
Današnji praznik podseća nas na nesalomivu veru i ljubav majke i njenog deteta koji su se suočili s mučeništvom radi Hrista. I posle upokojenja, njihove čudotvorne mošti vekovima nastavljaju da pružaju utehu vernicima širom sveta.
U svojoj besedi posle liturgije, mitropolit dalmatinski Nikodim podsetio je da je po predanju apostol Pavle pohodio dalmatinski kraj i da kao naslednici onih koji su u to davno vreme primili hrišćanstvo od samih apostola, treba da budemo ponosni na tu činjenicu.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
