Arhijerejski namesnik župski protojerej Vukman Petrović ističe značaj očuvanja čistote vere i pridržavanja svetih običaja i poručuje da ovaj veliki praznik obeležimo u skladu s crkvenim učenjem.
Na svetlom obzorju današnjeg praznika, kad se Hrist preobrazio pred svojim učenicima, pravoslavni vernici se sećaju ne samo Božanskog otkrivenja, već i preobražaja sopstvenih duša. Preobraženje Gospodnje je trenutak kada se svetlost Božja, koja je skrivena u svakom srcu, otkriva onima koji su spremni da prihvate milost i osvetljenje. Ovaj sveti dan nas podseća da je celokupni naš život put ka Božanskom svetlu, put ka preobraženju našeg unutrašnjeg bića.
Protojerej Vukman Petrović, arhijerejski namesnik župski, naglašava da u ovim danima posta, koji se nazivaju Bogorodičinim, treba da se setimo onoga što je najuzvišenije u našoj veri:
- Preobraženje uvek pada u vreme posta koji zovemo Bogorodičin ili Gospojinski. Često čujemo da je on posvećen Bogorodici, a zapravo čitav naš život od rođenja Hristovog posvećen je njoj. Naša srca mogu neprekidno da blagodare, što je naša ljudska priroda udostojena da se u njoj ovaploti Sin Boga Živoga, u Bogorodici, najuzvišenijem, najčistijem biću koje je iznedrila ljudska priroda. Dok postimo ovaj post, važno je da razmišljamo o njoj i njenoj ličnosti - ističe otac Vukman.
On dalje objašnjava simboliku praznika Preobraženja Gospodnjeg, naglašavajući važnost očuvanja tradicionalnih crkvenih običaja i odricanja od sujeverja.
- Na današnji praznik postimo tako što jedemo grožđe, ribu i pijemo vino u znak sećanja na dan kada se Hrist preobrazio - kaže otac Vukman, dodajući da su u crkvenom učenju postojala pravila koja nalažu da se novo zrelo grožđe ne jede dok se ne osveti na sam dan Preobraženja Gospodnjeg.
- Postoji po tim starim tipicima pravilo - ako pre Preobraženja i osvećenja neki monah ubere neko zrno ili neko od mirjana negde, pojde neko zrno grožđa iz velike želje, zato što je lepo i zrelo - on dobi jednu malu epitimiju, da ne jede grožđe do Velike Gospojine, da se uzdrži kao znak da nije trebalo to da učini.
Ova pravila, kako otac Vukman naglašava, nisu puka formalnost, već duboka simbolika duhovnog rasta i osvećenja.
- Upravo to je jedna simbolika, da mi treba da se trudimo da u svemu budemo osvećeni. Jer nas Gospod osvećuje upravo onoliko svojom blagodaću koliko mi otvorimo svoje srce za njeja, koliko se mi trudimo da budemo njegov rod, ljudski rod, novi rod vinogradski - zaključuje protojerej Vukman Petrović, prenosi Svetosavska bašta RTK.
Praznik Preobraženja Gospodnjeg nas poziva na duhovnu budnost, na osvećenje naših dela i misli, kako bismo i mi, poput vinograda, doneli rod dostojan Božanskog svetla.
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ovaj sveti čin nosi duboko duhovno značenje i povezuje vernike s Božjom milošću. Saznajte više o simbolici grožđa u pravoslavnoj tradiciji i njegovoj ulozi u svetkovini Preobraženja.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Na liturgiji u Svetouspenskom manastiru, koju su služili episkopi Konstantin, Nikon i Heruvim, vernici i ugledni predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj doživeli su duhovno osnaženje, jačajući veru, jezik i kulturu.
Mitropolit David i episkop Kirilo sabrali vernike na molitvi, a bogosluženje obasjalo porukom večnog Carstva Božjeg
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Timoteja i Mavru po starom i Prepodobnog Teodora Osveštanog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana Nepomuka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
