Praznovanje dana kada je svetlost Hristova zasijala nad Tavorom postalo je deo zapadne tradicije zahvaljujući pobedi hrišćanske vojske nad Osmanlijama kod Beograda 1456. godine. Ovaj događaj ostao je upamćen kao simbol duhovne preobrazbe i Božanske intervencije koja je sačuvala Evropu od otomanskog jarma.
Još u dubini vekova, kada se svetlost hrišćanstva širila kroz tlo palestinsko i egipatsko, ustanovljen je prauznik Preobraženja Gospodnjeg, proslava trenutka kada je Gospod Isus Hrist zasijao božanskom slavom na gori Tavor pred očima svojih učenika.
U tim davnim vremenima, tokom 4. veka, ovaj svetkovni dan ušao je u kalendar Crkve, osvetljavajući srca vernih i podsećajući ih na tajanstveno otkrivanje nebeske slave Hristove. Ovaj blistavi trenutak duhovne preobrazbe bio je prvi put proslavljen među hrišćanima na tlu Bliskog Istoka, ali je njegova svetlost ubrzo dopirala i do drugih delova hrišćanskog sveta.
Wikipedia
Bitka kod Beograda 1457. godine
Na Istoku, ovaj praznik je od 7. veka postao čvrsto utemeljen, slavljen sa pobožnošću i uzdizanjem duše, dok je na Zapadu morao čekati gotovo čitavo milenijum da bude prihvaćen u zvanični kalendar Crkve. Ipak, Božja promisao nije zakasnila. Godine 1457. zapadni hrišćani su ovaj sveti dan uneli u svoj kalendar, a razlog za ovu kasnu, ali veličanstvenu odluku, bio je događaj koji je promenio tok istorije.
Na dan Preobraženja Gospodnjeg, 6. avgusta 1456. godine po julijanskom, a 19. avgusta po gregorijanskom kalendaru, hrišćanska vojska predvođena hrabrim Janošem Hunjadijem, u narodu poznatim kao Sibinjanin Janko, i neustrašivim franjevcem Ivanom Kapistranom, odnela je veličanstvenu pobedu nad Osmanlijama kod Beograda. Ova pobeda zaustavila je prodor Turaka ka severu i donela olakšanje Evropi, čuvajući je od daljeg širenja otomanskog jarma.
U znak sećanja i zahvalnosti za ovu Božansku pomoć, hrišćanska zapadna Evropa je prihvatila praznik Preobraženja Gospodnjeg, u njemu prepoznajući simboliku duhovnog i telesnog preobraženja, kao i pobedu svetlosti nad tamom. Iako su Janoš Hunjadi i Ivan Kapistran ubrzo posle pobede preminuli – prvi u Zemunu, a drugi u Iloku – njihova dela i njihova žrtva ostali su uklesani u hrišćanskom pamćenju.
Printscreen/YouTube
Ikona Preobraženja Gospodnjeg
Tako je Zapadna crkva, zahvaljujući ovoj istorijskoj pobedi, zapečatila dan Preobraženja u svom kalendaru, slaveći ga svake godine 6. avgusta kao Transfiguracija, od latinskog izraza transfiguratio, što znači preobraženje. Ovaj naziv, kao i sama proslava, nosi u sebi simboliku večne promene i uzdizanja ka Božanskoj svetlosti, podsećajući vernike na neprestano duhovno preobražavanje i usmeravanje ka Carstvu nebeskom.
Danas, kao i vekovima unazad, Preobraženje Gospodnje ostaje svetionik nade, vere i Božanskog otkrivenja, ne samo kao istorijska uspomena, već i kao duhovni poziv svakom verniku da se preobrazi u svetlosti Hristovoj.
U svetu preplavljenom samoljubljem, teološkinja Andrea Kereš ističe važnost ispovesti kao puta ka duhovnom rastu. Njen priručnik "Tri koraka do ispovesti" pomaže vernicima da prepoznaju svoje grehe, suoče se sa svojim nesavršenostima i izgrade dublji, iskreniji odnos sa Bogom.
Ovaj sveti čin nosi duboko duhovno značenje i povezuje vernike s Božjom milošću. Saznajte više o simbolici grožđa u pravoslavnoj tradiciji i njegovoj ulozi u svetkovini Preobraženja.
Na predprazništvo Preobraženja, vernici su se okupili u Sabornom hramu Svetog Georgija, gde je vladika kruševački David služio svečanu liturgiju pored ove relikvije iz Rusije.
Vernici Srpske pravoslavne crkve širom sveta proslavljaju veliki praznik Hristovog preobraženja. U svetlim trenucima, otkriva se božanska slava koju je Isus pokazao na gori Tavor.
U ovoj ikoni, koja se u pravoslavnom kalendaru obeležava 17. septembra, spojene su starozavetne vizije i božanske intervencije koje vekovima inspirišu pravoslavnih vernika. Njen simbolički značaj oblikovao je spasenje od požara i očuvao mir u vremenima nevolje.
Uz prisustvo arhijereja, monaha i vernog naroda, proslava je ispunjena molitvom, pesmom i podsećanjem na duhovnu zaostavštinu blaženopočivšeg episkopa Lavrentija.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Sveti Teofan Zatvornik nas 13. utorka po Pedesetnici podseća da svaki vernik nosi tu istu odgovornost. Pozvan je da sledi Hrista, da se trudi nad sobom, da isceljuje svoje duhovne rane, suzbija grehovne navike i pomaže bližnjima, čineći time prvi korak ka putu spasenja.
U danu kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja sećanje na ovog svetitelja, podsećamo se priče o njegovom neustrašivom stavu pred idolopoklonicima i o tragediji troje dece koja su delila njegovu žrtvu.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Arhijerejski namesnik župski protojerej Vukman Petrović ističe značaj očuvanja čistote vere i pridržavanja svetih običaja i poručuje da ovaj veliki praznik obeležimo u skladu s crkvenim učenjem.
U danu kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja sećanje na ovog svetitelja, podsećamo se priče o njegovom neustrašivom stavu pred idolopoklonicima i o tragediji troje dece koja su delila njegovu žrtvu.
Kroz svoju izuzetnu službu i nepokolebljivu hrabrost, ovaj svetac je postavio temelje Srpske pravoslavne crkve, ostavljajući trajan pečat na istoriji i duhovnom životu Srba. Njegova duhovna baština i dalje svetli kao putokaz za sve vernike.
Današnji dan, obeležen sećanjem na život i stradanje ovog sveca, podseća sve nas na hrabrost i postojanost vere. Njegova žrtva nije samo svedočanstvo prošlih vremena, već i nadahnuće svakom verniku da u svom životu nosi svetlost Hristovog vaskrsenja, bez obzira na iskušenja i izazove.
Slavimo sveca koji je molitvom i verom pomogao hiljadama duša, isceljujući ih i darujući im nadu. Njegov život, proveden na stubu u postu i tišini, ostaje simbol vere i milosti, dok se na mestu njegovog stuba i danas događaju mnoga čudesa.
U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
Stotine učenika, nastavnika i roditelja okupili su se u šabačkom Sabornom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u veri i nadi da će im Božiji blagoslov pomoći u ostvarivanju uspeha i ličnom razvoju.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
