Praznovanje dana kada je svetlost Hristova zasijala nad Tavorom postalo je deo zapadne tradicije zahvaljujući pobedi hrišćanske vojske nad Osmanlijama kod Beograda 1456. godine. Ovaj događaj ostao je upamćen kao simbol duhovne preobrazbe i Božanske intervencije koja je sačuvala Evropu od otomanskog jarma.
Još u dubini vekova, kada se svetlost hrišćanstva širila kroz tlo palestinsko i egipatsko, ustanovljen je prauznik Preobraženja Gospodnjeg, proslava trenutka kada je Gospod Isus Hrist zasijao božanskom slavom na gori Tavor pred očima svojih učenika.
U tim davnim vremenima, tokom 4. veka, ovaj svetkovni dan ušao je u kalendar Crkve, osvetljavajući srca vernih i podsećajući ih na tajanstveno otkrivanje nebeske slave Hristove. Ovaj blistavi trenutak duhovne preobrazbe bio je prvi put proslavljen među hrišćanima na tlu Bliskog Istoka, ali je njegova svetlost ubrzo dopirala i do drugih delova hrišćanskog sveta.
Wikipedia
Bitka kod Beograda 1457. godine
Na Istoku, ovaj praznik je od 7. veka postao čvrsto utemeljen, slavljen sa pobožnošću i uzdizanjem duše, dok je na Zapadu morao čekati gotovo čitavo milenijum da bude prihvaćen u zvanični kalendar Crkve. Ipak, Božja promisao nije zakasnila. Godine 1457. zapadni hrišćani su ovaj sveti dan uneli u svoj kalendar, a razlog za ovu kasnu, ali veličanstvenu odluku, bio je događaj koji je promenio tok istorije.
Na dan Preobraženja Gospodnjeg, 6. avgusta 1456. godine po julijanskom, a 19. avgusta po gregorijanskom kalendaru, hrišćanska vojska predvođena hrabrim Janošem Hunjadijem, u narodu poznatim kao Sibinjanin Janko, i neustrašivim franjevcem Ivanom Kapistranom, odnela je veličanstvenu pobedu nad Osmanlijama kod Beograda. Ova pobeda zaustavila je prodor Turaka ka severu i donela olakšanje Evropi, čuvajući je od daljeg širenja otomanskog jarma.
U znak sećanja i zahvalnosti za ovu Božansku pomoć, hrišćanska zapadna Evropa je prihvatila praznik Preobraženja Gospodnjeg, u njemu prepoznajući simboliku duhovnog i telesnog preobraženja, kao i pobedu svetlosti nad tamom. Iako su Janoš Hunjadi i Ivan Kapistran ubrzo posle pobede preminuli – prvi u Zemunu, a drugi u Iloku – njihova dela i njihova žrtva ostali su uklesani u hrišćanskom pamćenju.
Printscreen/YouTube
Ikona Preobraženja Gospodnjeg
Tako je Zapadna crkva, zahvaljujući ovoj istorijskoj pobedi, zapečatila dan Preobraženja u svom kalendaru, slaveći ga svake godine 6. avgusta kao Transfiguracija, od latinskog izraza transfiguratio, što znači preobraženje. Ovaj naziv, kao i sama proslava, nosi u sebi simboliku večne promene i uzdizanja ka Božanskoj svetlosti, podsećajući vernike na neprestano duhovno preobražavanje i usmeravanje ka Carstvu nebeskom.
Danas, kao i vekovima unazad, Preobraženje Gospodnje ostaje svetionik nade, vere i Božanskog otkrivenja, ne samo kao istorijska uspomena, već i kao duhovni poziv svakom verniku da se preobrazi u svetlosti Hristovoj.
U svetu preplavljenom samoljubljem, teološkinja Andrea Kereš ističe važnost ispovesti kao puta ka duhovnom rastu. Njen priručnik "Tri koraka do ispovesti" pomaže vernicima da prepoznaju svoje grehe, suoče se sa svojim nesavršenostima i izgrade dublji, iskreniji odnos sa Bogom.
Ovaj sveti čin nosi duboko duhovno značenje i povezuje vernike s Božjom milošću. Saznajte više o simbolici grožđa u pravoslavnoj tradiciji i njegovoj ulozi u svetkovini Preobraženja.
Na predprazništvo Preobraženja, vernici su se okupili u Sabornom hramu Svetog Georgija, gde je vladika kruševački David služio svečanu liturgiju pored ove relikvije iz Rusije.
Vernici Srpske pravoslavne crkve širom sveta proslavljaju veliki praznik Hristovog preobraženja. U svetlim trenucima, otkriva se božanska slava koju je Isus pokazao na gori Tavor.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U najznačajnijoj srpskoj muzejskoj instituciji, posetioci mogu videti remek-delo srpske i vizantijske umetnosti iz 12. veka – duhovni i kulturni simbol naroda, koji se, zbog izuzetne osetljivosti, prikazuje svega nekoliko dana godišnje.
Nakon što su Persijanci osvojili Svetu zemlju i polomili koplje na dva dela, njegov vrh je otišao u Carigrad gde se čuvao u crkvi Svete Sofije, a posle u crkvi Device Faroske.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Ageja po starom kalendaru, Sećanje na 14.000 nevine dece po novom. Katolici slave Svetog Tomu Beketa, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
