U svetu preplavljenom samoljubljem, teološkinja Andrea Kereš ističe važnost ispovesti kao puta ka duhovnom rastu. Njen priručnik "Tri koraka do ispovesti" pomaže vernicima da prepoznaju svoje grehe, suoče se sa svojim nesavršenostima i izgrade dublji, iskreniji odnos sa Bogom.
U današnjem brzom svetu, gde dominiraju egoizam i konformizam, retki su oni koji zastanu da bi preispitali svoje postupke i misli. Teološkinja Andrea Kereš, korisnicima društvenih mreža poznatija kao “onlajn veroučiteljka”, podseća nas na značaj ispovesti kao puta ka dubljem razumevanju sebe i svog odnosa sa Bogom.
- Ispovest je važna za svakog čoveka koji želi da gradi svoj odnos sa Bogom, a za savremeno društvo bih rekla da je posebno važna jer živimo u vreme kada su egoizam i konformizam dostigli vrhunac. Ljudima je teško da osveste da nisu savršeni i bezgrešni. Teško im je da priznaju da nisu u pravu, da nisu najbolji i da se ne vrti ceo svet oko nas i naših potreba. Kroz ispovest čovek mnogo bolje upoznaje sebe, ali i Boga - kaže Andrea za “Religiju”.
Na pitanje šta ju je inspirisalo da napiše priručnik "Tri koraka do ispovesti", u kom se osvrće na izazove savremenog društva, ističući kako je ispovest ključna za suočavanje sa sopstvenim nesavršenostima, i kakvu reakciju želi da postigne kod čitalaca, odgovara:
- Kroz pitanja koja dobijam vidim da mnogi nisu ni znali da ispovest postoji u našoj crkvi i da je mnogima teško da dožive sebe kao grešnu osobu i da nađu sebi neki greh, pa onda tvrde da ne znaju ili nemaju šta da ispovede. To onda znači da ili ne znaju da greh definiše sve ono što nas odvaja od savršenog Tvorca, ili misle da su savršeni. Ispovest nas u tom smislu vraća na zemlju, ali nas onda istovremeno i uzdiže ka Bogu.
Andrea Kereš nam takođe skreće pažnju na to da ispovest nije samo čin priznanja greha, već i prilika za duhovni rast i bliže povezivanje sa božanskim. Kroz ovaj proces, pojedinci ne samo da prepoznaju svoje slabosti, već i dobijaju snagu da se suoče sa njima i napreduju na svom duhovnom putu.
Privatna arhiva
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
"Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam."
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
Vladimir je bio poznat kao pobožan, pravedan i saosećajan vladar.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
U potresnom susretu s poznanicom koja se nakon razvoda preobrazila u osobu punu bola i očajanja, arhimandrit nudi snažan duhovni savet: molitva, ispovest i život sa Hristom nisu kraj, već novi početak.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Srce pravoslavnog odnosa prema grehu jeste pokajanje.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
"Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam."
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
U potresnom susretu s poznanicom koja se nakon razvoda preobrazila u osobu punu bola i očajanja, arhimandrit nudi snažan duhovni savet: molitva, ispovest i život sa Hristom nisu kraj, već novi početak.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
