Verni narod nekada se nađe u nedoumici kada prilazi svetinjama u hramovima i manastirima, pitajući se da li se u skladu sa crkvenim pravilima odnosi prema njima. Nastojatelj manastira Tumane objašnjava kako je ispravno postupiti u takvim situacijama.
U tišini svetih hramova i manastira, među zlatom okovanim ikonama i moštima svetitelja, vernici često osećaju duboku dilemu: kako pravilno celivati ikone i mošti svetitelja? Ova duhovna nedoumica može postati još izraženija kada posmatramo druge kako pristupaju svetinjama na način koji se razlikuje od našeg učenja i navika. Nismo li svi bar jednom zastali, pitajući se da li naše poštovanje i ljubav prema svetiteljima izražavamo na ispravan način?
U ovom duhovnom putovanju, odgovore na ova pitanja daje iguman manastira Tumane, otac Dimitrije, čija reč donosi smirenje i jasnoću.
- Celivajući mošti i ikone ugodnika Božjih mi projavljujemo na očigledan način bogopoštovanje, ali i poštovanje prema svetitelju koga je Bog proslavio - počinje iguman Dimitrije, osvetljavajući suštinu našeg pristupa svetinjama.
- Pristupivši svetinji, načinimo dva pojasna poklona, prekrstimo se, sa pažnjom celivamo svete mošti, načinimo još jedan pojasni poklon, pa se u miru i radosti, poklonivši se svetitelju, poklonimo se i sabranju vernih i udaljimo se sa nadom da je Gospod čuo našu molitvu, a da će je svetitelji u ime naše Gospodu prineti.“
U ovim rečima otkrivamo ne samo pravilnu formu, već suštinu i dubinu duhovnog iskustva koje celivanje ikona i moštiju donosi. Pokloniti se, prekrstiti se i celivati – to nisu samo gestovi, već činovi koji nas povezuju sa Božijom milošću i svetiteljima koji posreduju za nas pred Gospodom. U tim trenucima, našim dušama nudi se prilika da se uzdignu iznad svakodnevnih briga i da pronađu mir i radost u prisustvu svetih.
Dakle, kada sledeći put stanemo pred ikonu ili mošti svetitelja, setimo se reči oca Dimitrija i sa srcem punim vere i ljubavi, celivajmo te svete darove, svesni da svaki naš poklon i molitva donose duhovno blago i milost u naše živote.
U pravoslavlju, blagoslov sveštenika predstavlja nevidljivu ruku Hrista koja nas blagosilja i zato je celivamo, dok monahinje svojim životom posvećenim Bogu ostaju stub duhovnosti bez uloge posrednika blagoslova.
Ljubeći ruku duhovnicima, kroz simboliku koja se proteže vekovima unazad, vernici primaju blagoslov od Gospoda, a način na koji ih oslovljavamo odražava njihovu duhovnu očinsku ulogu.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Iako dolazi nakon reakcija drugih kanonskih pravoslavnih crkava, izjava iz kabineta patrijarha jerusalimskog Teofila, u saglasju s ostalim patrijarsima, jasno izražava zabrinutost zbog ugrožavanja duhovne slobode i jedinstva pravoslavlja.
U svojoj knjizi za 11. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik slikovito nas podseća kako su podvižnici koristili različite metode da održe sećanje na dolazak Suda i opominje nas da ova drevna mudrost može pomoći da ne padnemo u zapuštenost.
Srpska pravoslavna crkva 6. septembra se seća heroja vere, učenika svetih apostola Jovana i Pavla, koji je u svojoj apostolskoj misiji prošao kroz oganj, divlje zveri i tamnicu, neustrašivo svedočeći Hristovu ljubav do samog kraja svog ovozemaljskog života.
Nekadašnji reprezentativac i prvotimac Crvene zvezde, krstio se u 22. godini, a u 33. je doživeo potpunu transformaciju i krenuo duhovnim putem, na kome služi kao primer da istinska sreća i ispunjenje dolaze iz duhovne posvećenosti.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Iako današnji pravoslavni verski praznik nosi i neke običaje koji zadiru u narodna verovanja i sujeverje, postoje i prakse usklađene sa učenjem Srpske pravoslavne crkve, koje duboko prožimaju naš duhovni život.
Uz prisustvo visokih crkvenih velikodostojnika i vernog naroda, svetinja u Tumanu postala je centar duhovne radosti, molitve i zajedništva.
Episkop toplički Petar govori o tome kako ga je Božiji dar vodio od mladalačkih dilema do hirotonisanja za vikarnog episkopa, i kako su mu duhovni susreti i diskusije na pravoslavnom forumu promenili životni put.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Iako dolazi nakon reakcija drugih kanonskih pravoslavnih crkava, izjava iz kabineta patrijarha jerusalimskog Teofila, u saglasju s ostalim patrijarsima, jasno izražava zabrinutost zbog ugrožavanja duhovne slobode i jedinstva pravoslavlja.
U svojoj knjizi za 11. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik slikovito nas podseća kako su podvižnici koristili različite metode da održe sećanje na dolazak Suda i opominje nas da ova drevna mudrost može pomoći da ne padnemo u zapuštenost.
Nekadašnji reprezentativac i prvotimac Crvene zvezde, krstio se u 22. godini, a u 33. je doživeo potpunu transformaciju i krenuo duhovnim putem, na kome služi kao primer da istinska sreća i ispunjenje dolaze iz duhovne posvećenosti.
Preporučena u Molitveniku Srpske pravoslavne crkve za jutro i blagosloven početak dana, ova molitva ne donosi samo zaštitu, već pruža utehu i vodi kroz sve izazove života, podsećajući nas na neprekidnu prisutnost nebeskog zaštitnika.
Šestu godišnjicu upokojenja Vladete Jerotića obeležilo je bogosluženje u njegovoj voljenoj crkvi na Kalemegdanu, gde je episkop Petar služio molitvu, a starešina hrama u razgovoru za “Religiju” evocirao je uspomene na velikana i njegovu ulogu u oživljavanju vere u Srbiji u teškim vremenima.
Na otvaranju ovogodišnje manifestacije u arheološkom parku nedaleko od srpske svetinje izveden je kontroverzni performans koji je izazvao šok i ogorčenje među vernicima, podsećajući na mračna vremena progona hrišćana i uništavanja svetinja na Kosovu i Metohiji.
