Ovaj praznik podseća nas na moć molitve i neiscrpnu duhovnu snagu koja se prenosi generacijama kroz vekove i prostore, od drevnog Carigrada do današnje Srbije.
Srpska pravoslavna crkva 15. juna slavi praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice u drevnoj Vlahernskoj crkvi u Carigradu. Ovaj sveti dan duboko učvršćuje veru vernika kroz priču koja nas vraća u doba cara Lava Velikog, kada su carica Verina i patrijarh Genadije pratili dva plemenita carigradska plemića, Galvija i Kandida, na hodočašću po Svetoj zemlji.
U Nazaretu, u kući jedne pravedne Jevrejke, Galvije i Kandid otkriše tajnu odaju u kojoj je čuvana riza Presvete Bogorodice. Vera u Njenu svetost brzo se raširi, jer su mnogi bolesni i nevoljni, moleći se pred ovom dragocenom svetinjom, nalazili utehu, snagu i isceljenje.
Oduševljeni čudesnim dejstvom rize, Galvije i Kandid je sa velikom radošću prenesoše u Carigrad, a ovu divnu vest s ljubavlju preneseše caru i patrijarhu, koji je dočekaše sa velikim poštovanjem i svečanošću.
Prenos rize u Carigrad obeležio je svečano otvaranje Vlahernske crkve, sagrađene na obali zaliva nazvanog po Skitskom vojvodi Vlaherni. Od tog vremena, praznik Položenja rize Presvete Bogorodice postao je godišnja duhovna svečanost, podsećajući vernike na snagu vere, čudo molitve i neizmernu majčinsku zaštitu Presvete Bogorodice.
Vernici Srpske pravoslavne crkve sa dubokim poštovanjem obeležavaju ovaj praznik, moleći se i zahvaljujući Bogorodici za njen neprestani blagoslov i nebesku zaštitu, čuvajući tako bogato duhovno nasleđe koje ih povezuje sa drevnom tradicijom i tajnama vere.
Ovaj praznik nas poziva da, oslanjajući se na zagovor Presvete Bogorodice, produbimo svoju duhovnu povezanost sa Bogom i jedni sa drugima u ljubavi i nadi.
Posvetimo se stoga, molitvi, jer je velika njena sila.
Majka u pravoslavlju i u očima Boga, nije samo stub porodice - ona je prva učiteljica vere.
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Lekari potvrdili adenokarcinom pluća, a dodatne analize pokazaće da li će poglavaru Rimokatoličke crkve biti potrebna dalja terapija.
Poglavar SPC govorio je o miru koji počinje u čovekovom srcu, snazi molitve i praštanja, ali i o iskušenjima koja prete da podele zajednicu.
Lekarski tim predvođen profesorom Stefanom Margaritorom obavio je dvočasovni zahvat, a prema prvim procenama, poglavar Rimokatoličke crkve mogao bi već sutra da ustane iz bolničkog kreveta.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 13. septembra obeležavaju Polaganje časnog pojasa, relikvije koju je apostol Toma primio nakon Bogorodičinog uspenija i koja je kroz istoriju donela nebrojena isceljenja i blagodat.
Životni put od siročeta do svetitelja ovog Božjeg ugodnika bio je ispunjen verom, molitvom, predanošću i blagoslovom da vidi Presvetu Bogorodicu koja je čudotvorno izvela vodu iz stene i obećala mu da će uvek biti igumanija manastira.
Posle liturgije u Manastiru Brskut, jeromonah Rafailo besedio je o značaju pažnje i molitvenog tihovanja. Upozorio je prisutne vernike da ne upadaju u zamke jureći za kojekakvim mislima, kako onim otvoreno lošim, tako i onim koje su mnogo opasnije, jer nose masku nečeg dobrog.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Kada je car izgubio razum, njegovoj sestri se u snu otkrilo da njen brat neće ozdraviti sve dok Grigorije ne bude izvađen iz jame.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
