CAR JE NAREDIO DA GA UBIJU U BLATU, A ONDA JE USLEDILO ZAPREPAŠĆENJE: Danas je Sveti mučenik Patrokle!
Nasledio je veliko imanje od roditelja i kao pravi hrišćanin, delio je milostinju, a sam je živeo podvižnički.
Ovaj praznik obeležavamo uz molitvu i zahvalnost Majci Božjoj za njen blagoslov i zaštitu. Na taj način čuvamo duhovno nasleđe koje nas povezuje s drevnom tradicijom vere i svetosti.
U dubokoj pobožnosti, Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Polaganje rize presvete Bogorodice u drevnoj Vlahernskoj crkvi u Carigradu. Ovaj praznik duboko utemeljuje veru vernika kroz priču koja seže u vreme cara Lava Velikog, kada su carica Verina i patrijarh Genadije vodili dva plemenita carigradska plemića, Galvija i Kandida, na hodočašće po Svetoj zemlji.
U Nazaretu, u kući jedne Jevrejke, Galvije i Kandid pronašli su tajnu odaju u kojoj je čuvana riza presvete Bogorodice. Verovanje u Njenu svetost rasprostranilo se brzo, jer su mnogi bolesnici i nevoljnici pronašli utehu i isceljenje molitvom pred ovom svetinjom.
Oduševljeni čudesnim dejstvom rize, Galvije i Kandid doneli su ovu relikviju u Carigrad, a tu vest s radošću su preneli caru i patrijarhu, koji su je sa velikim veseljem dočekali.
Prenos rize u Carigrad obeležava svečano otvaranje Vlahernske crkve, sagradene na obali zaliva nazvanog po Skitskom vojvodi Vlaherni. Od tada, praznik Položenje rize presvete Bogorodice postaje godišnja proslava, podsećajući vernike na čudo vere i moći molitve.
Vernici Srpske pravoslavne crkve sa poštovanjem obeležavaju ovaj praznik, moleći se i zahvaljujući Bogorodici za njen blagoslov i zaštitu, čuvajući tako duhovno nasleđe koje ih povezuje s drevnom tradicijom vere.
Radi se zapravo o sećanju na posljednju večeru koju je dan uoči svoje muke i smrti Isus održao sa svojim učenicima.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. avgusta sećaju se života i stradanja ovog sveca. Služeći pod carem Konstantinom, svedočio je čudesima vere, da bi na kraju podneo mučeničku smrt zbog hrabrog ispovedanja Hrista pred carem Julijanom Odstupnikom.
Prožet sećanjem na nebeska čuda i istorijske pobede, ovaj praznik prenosi vernicima snagu vere koja osvetljava njihov put i podseća na vekovnu borbu svetlosti protiv tame, dobra protiv zla.
Današnji praznik podseća nas na nesalomivu veru i ljubav majke i njenog deteta koji su se suočili s mučeništvom radi Hrista. I posle upokojenja, njihove čudotvorne mošti vekovima nastavljaju da pružaju utehu vernicima širom sveta.
Nasledio je veliko imanje od roditelja i kao pravi hrišćanin, delio je milostinju, a sam je živeo podvižnički.
Kada je knez čuo za Hrista i da on isceljuje od svake muke i bolesti, poslao je živopisca Ananiju u Palestinu s pismom Hristu, u kome je zamolio Gospoda da dođe u Edesu i da ga isceli od gube.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
Dok je bio skriven ispod klupe, Džejven je počeo da se moli. Ubrzo je shvatio da ne može samo da ostane sakriven, morao je da pomogne drugima.
Vodi se komplikovana rasprava o tome da li je bilo kakav prikaz, čak i pun poštovanja, zabranjen u okviru islama.
Od svog postavljanja 1954. godine, "Hristos iz Bezdana" postao je mesto posebnog značaja u zajednici ronilaca širom sveta i spomen na sve koji su izgubili život u moru i znak nebeske zaštite onih koji i dalje plove i rone.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Za vernike, molitva nije samo verski običaj – ona je temelj duhovnog života i svakodnevna potreba duše.
Iako još uvek ne želi u potpunosti da otkrije detalje svoje duhovne promene, nada se da će ovim "pogledom kroz prozor" dati drugima priliku da nešto nauče.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.