Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu, istakao je otac Dejan.
Pred Božić i Badnji dan u našem narodu upražnjavaju se brojni običaji koji imaju duboko ukorenjeno značenje i predstavljaju spoj vere, tradicije i porodičnog zajedništva.
Jedan od najznačajnijih običaja svakako je unošenje i sečenje badnjaka, koje se obavlja na Badnji dan i simbolično najavljuje rođenje Hristovo.
Zbog raznolikosti narodnih običaja u različitim krajevima Srbije, često se postavljaju pitanja o tome kako se pravilno obavlja ovaj obred. Na pitanje jednog vernika da li se badnjak seče ujutru ili predveče, da li prilikom unošenja badnjaka u kuću treba da ga prati bacanje pšenice, kao i kakva su pravila Crkve po ovim pitanjima, odgovorio je otac Dejan Krstić.
AI/Gemini
Ne postoji crkveno pravilo o načenu sečenja badnjaka i njegovom unošenju u kuću
- Ovi običaji oko Badnjeg dana i Božića, kao što su sečenje badnjaka, unošenje dela badnjaka u kuću, stavljanje šećera i soli, bacanje pšenice ili obeležavanje položajnika, imaju narodni i simbolički smisao, ali ne treba ih mešati sa pravoslavnim crkvenim tajnama i bogoslužbenim redom - objasnio je otac Dejan pa dalje objasnio:
- Crkva ne zapoveda određen način sečenja badnjaka ili ko mora biti položajnik, niti da se prave posebni kolači za životinje. To su narodni običaji koji mogu biti izraz radosti i pažnje prema porodici i domu, ali ne smemo im pridavati magijski značaj ili misliti da su neophodni za spasenje.
Otac Dejan je istakao da je suština praznika u molitvi, pričešću i sabranju porodice oko Hrista, u blagodarnosti Bogu za dar života.
- Badnjak simbolizuje Hrista i njegovu krsnu žrtvenu ljubav prema nama. I svaki praznični simvol ima svoje značenje. Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu. Sabranje na liturgiji, pričešće, zajednička molitva i mir u domu su ono što Crkva istinski blagosilja. Svi ostali običaji mogu biti samo narodna simbolika, koja ne sme da zameni duhovni smisao praznika. Želim vam da Božić dočekamo u miru i ljubavi, sa blagodarnošću Bogu i sabranjem u Crkvi - zaključio je otac Dejan.
Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
Porodično nasilje nije privatna stvar u koju se ne treba mešati, nego zlo koje ugrožava život, dostojanstvo i duhovno zdravlje čoveka, ističe otac Dejan.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Rođenje Svetog Jovana Krstitelja po starom i praznik Prepodobnog Tome Maleina po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Benedikta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Probajte mariniranu ribu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Filareta Moskovskog.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
