Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu, istakao je otac Dejan.
Pred Božić i Badnji dan u našem narodu upražnjavaju se brojni običaji koji imaju duboko ukorenjeno značenje i predstavljaju spoj vere, tradicije i porodičnog zajedništva.
Jedan od najznačajnijih običaja svakako je unošenje i sečenje badnjaka, koje se obavlja na Badnji dan i simbolično najavljuje rođenje Hristovo.
Zbog raznolikosti narodnih običaja u različitim krajevima Srbije, često se postavljaju pitanja o tome kako se pravilno obavlja ovaj obred. Na pitanje jednog vernika da li se badnjak seče ujutru ili predveče, da li prilikom unošenja badnjaka u kuću treba da ga prati bacanje pšenice, kao i kakva su pravila Crkve po ovim pitanjima, odgovorio je otac Dejan Krstić.
AI/Gemini
Ne postoji crkveno pravilo o načenu sečenja badnjaka i njegovom unošenju u kuću
- Ovi običaji oko Badnjeg dana i Božića, kao što su sečenje badnjaka, unošenje dela badnjaka u kuću, stavljanje šećera i soli, bacanje pšenice ili obeležavanje položajnika, imaju narodni i simbolički smisao, ali ne treba ih mešati sa pravoslavnim crkvenim tajnama i bogoslužbenim redom - objasnio je otac Dejan pa dalje objasnio:
- Crkva ne zapoveda određen način sečenja badnjaka ili ko mora biti položajnik, niti da se prave posebni kolači za životinje. To su narodni običaji koji mogu biti izraz radosti i pažnje prema porodici i domu, ali ne smemo im pridavati magijski značaj ili misliti da su neophodni za spasenje.
Otac Dejan je istakao da je suština praznika u molitvi, pričešću i sabranju porodice oko Hrista, u blagodarnosti Bogu za dar života.
- Badnjak simbolizuje Hrista i njegovu krsnu žrtvenu ljubav prema nama. I svaki praznični simvol ima svoje značenje. Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu. Sabranje na liturgiji, pričešće, zajednička molitva i mir u domu su ono što Crkva istinski blagosilja. Svi ostali običaji mogu biti samo narodna simbolika, koja ne sme da zameni duhovni smisao praznika. Želim vam da Božić dočekamo u miru i ljubavi, sa blagodarnošću Bogu i sabranjem u Crkvi - zaključio je otac Dejan.
Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
Porodično nasilje nije privatna stvar u koju se ne treba mešati, nego zlo koje ugrožava život, dostojanstvo i duhovno zdravlje čoveka, ističe otac Dejan.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simona Zilota po starom i Svetog Mihaila Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Deziderija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posedovanje moštiju Svetog Nikole bio je negovan san ne samo stanovnika Barija, već i njihovih večitih rivala na moru - Mlečana, Đenovljana i stanovnika Amalfija
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja po starom i Svetog mučenika Vasiliska po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Rite Kasijske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
