Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu, istakao je otac Dejan.
Pred Božić i Badnji dan u našem narodu upražnjavaju se brojni običaji koji imaju duboko ukorenjeno značenje i predstavljaju spoj vere, tradicije i porodičnog zajedništva.
Jedan od najznačajnijih običaja svakako je unošenje i sečenje badnjaka, koje se obavlja na Badnji dan i simbolično najavljuje rođenje Hristovo.
Zbog raznolikosti narodnih običaja u različitim krajevima Srbije, često se postavljaju pitanja o tome kako se pravilno obavlja ovaj obred. Na pitanje jednog vernika da li se badnjak seče ujutru ili predveče, da li prilikom unošenja badnjaka u kuću treba da ga prati bacanje pšenice, kao i kakva su pravila Crkve po ovim pitanjima, odgovorio je otac Dejan Krstić.
AI/Gemini
Ne postoji crkveno pravilo o načenu sečenja badnjaka i njegovom unošenju u kuću
- Ovi običaji oko Badnjeg dana i Božića, kao što su sečenje badnjaka, unošenje dela badnjaka u kuću, stavljanje šećera i soli, bacanje pšenice ili obeležavanje položajnika, imaju narodni i simbolički smisao, ali ne treba ih mešati sa pravoslavnim crkvenim tajnama i bogoslužbenim redom - objasnio je otac Dejan pa dalje objasnio:
- Crkva ne zapoveda određen način sečenja badnjaka ili ko mora biti položajnik, niti da se prave posebni kolači za životinje. To su narodni običaji koji mogu biti izraz radosti i pažnje prema porodici i domu, ali ne smemo im pridavati magijski značaj ili misliti da su neophodni za spasenje.
Otac Dejan je istakao da je suština praznika u molitvi, pričešću i sabranju porodice oko Hrista, u blagodarnosti Bogu za dar života.
- Badnjak simbolizuje Hrista i njegovu krsnu žrtvenu ljubav prema nama. I svaki praznični simvol ima svoje značenje. Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu. Sabranje na liturgiji, pričešće, zajednička molitva i mir u domu su ono što Crkva istinski blagosilja. Svi ostali običaji mogu biti samo narodna simbolika, koja ne sme da zameni duhovni smisao praznika. Želim vam da Božić dočekamo u miru i ljubavi, sa blagodarnošću Bogu i sabranjem u Crkvi - zaključio je otac Dejan.
Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
Porodično nasilje nije privatna stvar u koju se ne treba mešati, nego zlo koje ugrožava život, dostojanstvo i duhovno zdravlje čoveka, ističe otac Dejan.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao „potpuno neutemeljene i zlonamerne“, a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. godine i aferu "Udar".
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
