Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu, istakao je otac Dejan.
Pred Božić i Badnji dan u našem narodu upražnjavaju se brojni običaji koji imaju duboko ukorenjeno značenje i predstavljaju spoj vere, tradicije i porodičnog zajedništva.
Jedan od najznačajnijih običaja svakako je unošenje i sečenje badnjaka, koje se obavlja na Badnji dan i simbolično najavljuje rođenje Hristovo.
Zbog raznolikosti narodnih običaja u različitim krajevima Srbije, često se postavljaju pitanja o tome kako se pravilno obavlja ovaj obred. Na pitanje jednog vernika da li se badnjak seče ujutru ili predveče, da li prilikom unošenja badnjaka u kuću treba da ga prati bacanje pšenice, kao i kakva su pravila Crkve po ovim pitanjima, odgovorio je otac Dejan Krstić.
AI/Gemini
Ne postoji crkveno pravilo o načenu sečenja badnjaka i njegovom unošenju u kuću
- Ovi običaji oko Badnjeg dana i Božića, kao što su sečenje badnjaka, unošenje dela badnjaka u kuću, stavljanje šećera i soli, bacanje pšenice ili obeležavanje položajnika, imaju narodni i simbolički smisao, ali ne treba ih mešati sa pravoslavnim crkvenim tajnama i bogoslužbenim redom - objasnio je otac Dejan pa dalje objasnio:
- Crkva ne zapoveda određen način sečenja badnjaka ili ko mora biti položajnik, niti da se prave posebni kolači za životinje. To su narodni običaji koji mogu biti izraz radosti i pažnje prema porodici i domu, ali ne smemo im pridavati magijski značaj ili misliti da su neophodni za spasenje.
Otac Dejan je istakao da je suština praznika u molitvi, pričešću i sabranju porodice oko Hrista, u blagodarnosti Bogu za dar života.
- Badnjak simbolizuje Hrista i njegovu krsnu žrtvenu ljubav prema nama. I svaki praznični simvol ima svoje značenje. Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu. Sabranje na liturgiji, pričešće, zajednička molitva i mir u domu su ono što Crkva istinski blagosilja. Svi ostali običaji mogu biti samo narodna simbolika, koja ne sme da zameni duhovni smisao praznika. Želim vam da Božić dočekamo u miru i ljubavi, sa blagodarnošću Bogu i sabranjem u Crkvi - zaključio je otac Dejan.
Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
Porodično nasilje nije privatna stvar u koju se ne treba mešati, nego zlo koje ugrožava život, dostojanstvo i duhovno zdravlje čoveka, ističe otac Dejan.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
