Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Na dan Blagovesti dogodilo se ono što je zauvek usmerilo istoriju čovečanstva. Približilo se vreme da se ispuni Božje obećanje o rođenju Spasitelja. Ipak, da bi se Mesija rodio, u Božjem promislu posebnu ulogu imala je skromna jevrejska devojka, Marija.
Po zavetu koji su dali njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, bila je posvećena Gospodu Bogu i od treće do petnaeste godine živela pri Jerusalimskom hramu. Kada je došlo vreme da ga napusti, po odluci sveštenika, Djeva Marija obručena je pravednom Josifu, drvodelji po zanimanju. Prečista Djeva živela je u njegovom domu u Nazaretu i vodila pobožan život: brinula je o domaćinstvu, prela lan i vunu, čitala svete knjige i molila se Bogu, dok je Josif radio svoj zanat.
Kao i ostali izabranici Božjeg naroda, Djeva Marija znala je da se približava vreme dolaska obećanog Mesije. Sećala se reči proroka Isaije: „Sam Gospod daće vam znak: evo, Djeva će začeti i roditi Sina i nadenuće mu ime Emanuil“ (Is 7, 14). Smirena kakva je bila, nije ni slutila da će se uskoro dogoditi nešto od presudnog značaja, ne samo za njen život nego i za sudbinu čitavog sveta.
Jednoga dana, dok je čitala Sveto pismo i molila se, javio joj se vesnik Božji, Sveti arhangel Gavrilo, i rekao: „Raduj se, Blagodatna! Gospod je s tobom; blagoslovena si ti među ženama“ (Lk 1, 28). Njegove reči zbunile su Prečistu Djevu, ali on nastavi: „Ne boj se, Marijo, jer si našla blagodat kod Boga; i evo, začećeš u utrobi i rodićeš Sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca njegova; i carovaće nad domom Jakovljevim doveka i Carstvu njegovom neće biti kraja“ (Lk 1, 30–33).
Marija je bila pobožna i neporočna, a Josif, suprotno čestim savremenim tumačenjima, nije bio njen muž u uobičajenom smislu. Bio je njen čuvar i zaštitnik. U starom Izrailju postojala je praksa da se žena obruči radi očuvanja devstva i ispunjenja zaveta datog Bogu. U takvom odnosu bili su i Marija i Josif. Zato je, čuvši reči arhangela Gavrila, upitala: „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“ (Lk 1, 34).
Na to joj je vesnik Božji otkrio jednu od najvećih tajni odnosa Boga i čoveka, obećao je devstveno začeće Spasitelja: „Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te; zato će i ono što će se roditi biti sveto i nazvaće se Sin Božji“ (Lk 1, 35). Kao potvrdu da je Bogu sve moguće, Gavrilo joj je rekao i za njenu rođaku, pravednu Jelisavetu: „I gle, Jelisaveta, rođaka tvoja, koju zovu nerotkinjom, i ona zače sina u starosti svojoj i već je u šestom mesecu; jer Bogu ništa nije nemoguće“ (Lk 1, 36–37).
Primivši sve što joj je rekao sveti arhangel, Prečista Djeva odgovori sa dubokom smirenošću i poslušnošću: „Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj“ (Lk 1, 38). Posle njenog pristanka, arhangel Gavrilo „otiđe od nje“. Kako uči Crkva, u tom trenutku, kada je Marija pristala da od nje bude rođen Mesija, izvršilo se tajanstveno, ljudskom umu nedokučivo devstveno začeće.
Kada je pravedni Josif saznao da Prečista Djeva nosi dete, nameravao je da je potajno otpusti. Čuvao ju je da bi mogla da nastavi svoje služenje Bogu, pa je smatrao da nije ispunio svoju dužnost. Da bi je zaštitio od osude i kamenovanja zbog navodne nečistote, jer niko nije znao ko je otac deteta, hteo je da je tiho udalji.
Međutim, u snu mu se javio anđeo Gospodnji i rekao: „Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju, ženu svoju; jer ono što je u njoj začeto od Duha je Svetoga; pa će roditi Sina i nadeni mu ime Isus, jer će On spasti narod svoj od grehova njihovih“ (Mt 1, 20–21).
Posle toga Josif više nije pomišljao da se odvoji od Djeve Marije. Naprotiv, brinuo je o Prečistoj sa još većom pažnjom i strahopoštovanjem, jer je i sam znao za proročanstvo o rođenju Mesije od Djeve. Od tada je Majka Božja neprestano živela u njegovom domu, sve do njegove pravedne končine.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
wikipedia
Reč "da" koja je promenila istoriju čovečanstva
Praznici i sveci
00:00
DANAS JE CRVENO SLOVO I JEDAN OD 12 NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH PRAZNIKA: Slavimo Blagovesti!
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 7. APRIL
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Krstić na grudima čuva srce - ne samo simbolično već i duhovno, podsećajući čoveka da svoje misli, reči i dela uskladi s verom koju ispoveda.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Zašto je praznik Blagovesti najveća blaga vest koju je Gospod doneo ljudima? Danas se otkriva najuzvišenija tajna Božijeg plana - kako Gospod, večni i besprekorni, postaje čovek i donosi večni život, pravdu i svetlost, otkrivajući sudbinu svakog ljudskog bića.
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
Kako nam saopštava Evanđelist Matej, u utorak stradalne nedelje ujutru, Gospod Isus Hristos proveo je u Jerusalimskom hramu gde je poučavao.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
