Episkop šabački g. Jerotej služio je liturgiju 28. aprila 2024, na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim - Cveti. Tom prikom je rekao da je blagosloven onaj ko ulazi u ime Gospodnje. Čitav svet je izašao pred Hrista, koji je došao da služi drugima. Kao što je Hristos vaskrsao Lazara Četvorodnevnog, vaskrsnuće i nas sve poslednejg dana.
Sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, Njegovo Preosveštenstvo episkop šabački g. Jerotej je služio 28. aprila 2024. godine, na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim – Cveti, Svetu arhijerejsku liturgiju u svesrpskom sabornom i zavetnom hramu Svetog Save na Vračaru u Beogradu.
Preosvećenom Episkopu g. Jeroteju je sasluživao Preosvećeni episkop remezijanski Stefan, starešina hrama i vikar patrijarha srpskog, sa mnogobrojnim sveštenstvom iz više eparhija naše Svetosavske Crkve i Atinske Arhiepiskopije. U toku svete Evharistije u svešteni čin đakona je rukopoložen diplomirani teolog g. Vasilije Bursać, direktor Pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve Dobročinstvo, koja je u protekle dve godine postigla izuzetno veliki uspeh u svojoj misiji i umnogostručila kako broj pokloničkih putovanja tako i broj svetinja koje se pohode.
Posle čitanja svetog Jevanđelja, preosvećeni episkop g. Jerotej je u arhipastirskoj i prazničnoj besedi rekao:
- Blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! klicali su na današnji dan Jevreji kada je Gospod ulazio u Jerusalim, oni isti Jevreji koji su hteli da ubiju Isusa. Međutim kada su čuli da je Hristos vaskrsao Lazara koji je četiri dana bio u grobu, radost je obuzela svet, jer se nikada nije čulo da neko vaskrsne nekog i to posle četiri dana. Radost je obuzela sve, kako ljude tako i decu.
On je naglasio:
- Čitav svet je izašao pred Hrista. Međutim, ova povorka nije bila obična kao kada su se vojnici vraćali iz ratova, već je ovo bila povorka na kojoj Hristos dolazi na magaretu natovaren da pokaže da je došao da služi drugima. Narod je tada mahao grančicama od palme i klicao. Zato danas treba da se radujemo, da uživamo u današnjem danu. Kao što je Hristos vaskrsao Lazara Četvorodnevnog, vaskrsnuće i nas sve u poslednji dan i svi će klicati Osana na visinama, blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!
Foto: SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na tribini će govoriti prezviter dr Oliver Subotić, prezviter Aleksandar Sekulić i đakon dr Đorđe Petrović, uz interaktivan razgovor sa učesnicima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
