Episkop šabački g. Jerotej služio je liturgiju 28. aprila 2024, na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim - Cveti. Tom prikom je rekao da je blagosloven onaj ko ulazi u ime Gospodnje. Čitav svet je izašao pred Hrista, koji je došao da služi drugima. Kao što je Hristos vaskrsao Lazara Četvorodnevnog, vaskrsnuće i nas sve poslednejg dana.
Sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, Njegovo Preosveštenstvo episkop šabački g. Jerotej je služio 28. aprila 2024. godine, na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim – Cveti, Svetu arhijerejsku liturgiju u svesrpskom sabornom i zavetnom hramu Svetog Save na Vračaru u Beogradu.
Preosvećenom Episkopu g. Jeroteju je sasluživao Preosvećeni episkop remezijanski Stefan, starešina hrama i vikar patrijarha srpskog, sa mnogobrojnim sveštenstvom iz više eparhija naše Svetosavske Crkve i Atinske Arhiepiskopije. U toku svete Evharistije u svešteni čin đakona je rukopoložen diplomirani teolog g. Vasilije Bursać, direktor Pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve Dobročinstvo, koja je u protekle dve godine postigla izuzetno veliki uspeh u svojoj misiji i umnogostručila kako broj pokloničkih putovanja tako i broj svetinja koje se pohode.
Posle čitanja svetog Jevanđelja, preosvećeni episkop g. Jerotej je u arhipastirskoj i prazničnoj besedi rekao:
- Blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! klicali su na današnji dan Jevreji kada je Gospod ulazio u Jerusalim, oni isti Jevreji koji su hteli da ubiju Isusa. Međutim kada su čuli da je Hristos vaskrsao Lazara koji je četiri dana bio u grobu, radost je obuzela svet, jer se nikada nije čulo da neko vaskrsne nekog i to posle četiri dana. Radost je obuzela sve, kako ljude tako i decu.
On je naglasio:
- Čitav svet je izašao pred Hrista. Međutim, ova povorka nije bila obična kao kada su se vojnici vraćali iz ratova, već je ovo bila povorka na kojoj Hristos dolazi na magaretu natovaren da pokaže da je došao da služi drugima. Narod je tada mahao grančicama od palme i klicao. Zato danas treba da se radujemo, da uživamo u današnjem danu. Kao što je Hristos vaskrsao Lazara Četvorodnevnog, vaskrsnuće i nas sve u poslednji dan i svi će klicati Osana na visinama, blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!
Foto: SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po starom i Svetog mučenika Nikifora po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetu Apoloniju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Kada pohlepa i sebičnost guše dobrotu, poruka Prepodobnog Nikodima Agiorita pokazuje kako hrabrost i istrajnost oblikuju unutrašnju svetlost.
Kada je svetitelj unesen u crkvu Svetih Apostola i postavljen u presto patrijaršijski, tada je masa sveta čula iz njegovih usta reči: "Mir vsjem!“
Među 41 uzorkom, hilandarski med je proglašen najboljim na Trećem međunarodnom ocenjivanju, potvrđujući vekovnu tradiciju monaškog pčelarstva.
Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
