Episkop šabački g. Jerotej služio je liturgiju 28. aprila 2024, na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim - Cveti. Tom prikom je rekao da je blagosloven onaj ko ulazi u ime Gospodnje. Čitav svet je izašao pred Hrista, koji je došao da služi drugima. Kao što je Hristos vaskrsao Lazara Četvorodnevnog, vaskrsnuće i nas sve poslednejg dana.
Sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, Njegovo Preosveštenstvo episkop šabački g. Jerotej je služio 28. aprila 2024. godine, na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim – Cveti, Svetu arhijerejsku liturgiju u svesrpskom sabornom i zavetnom hramu Svetog Save na Vračaru u Beogradu.
Preosvećenom Episkopu g. Jeroteju je sasluživao Preosvećeni episkop remezijanski Stefan, starešina hrama i vikar patrijarha srpskog, sa mnogobrojnim sveštenstvom iz više eparhija naše Svetosavske Crkve i Atinske Arhiepiskopije. U toku svete Evharistije u svešteni čin đakona je rukopoložen diplomirani teolog g. Vasilije Bursać, direktor Pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve Dobročinstvo, koja je u protekle dve godine postigla izuzetno veliki uspeh u svojoj misiji i umnogostručila kako broj pokloničkih putovanja tako i broj svetinja koje se pohode.
Posle čitanja svetog Jevanđelja, preosvećeni episkop g. Jerotej je u arhipastirskoj i prazničnoj besedi rekao:
- Blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! klicali su na današnji dan Jevreji kada je Gospod ulazio u Jerusalim, oni isti Jevreji koji su hteli da ubiju Isusa. Međutim kada su čuli da je Hristos vaskrsao Lazara koji je četiri dana bio u grobu, radost je obuzela svet, jer se nikada nije čulo da neko vaskrsne nekog i to posle četiri dana. Radost je obuzela sve, kako ljude tako i decu.
On je naglasio:
- Čitav svet je izašao pred Hrista. Međutim, ova povorka nije bila obična kao kada su se vojnici vraćali iz ratova, već je ovo bila povorka na kojoj Hristos dolazi na magaretu natovaren da pokaže da je došao da služi drugima. Narod je tada mahao grančicama od palme i klicao. Zato danas treba da se radujemo, da uživamo u današnjem danu. Kao što je Hristos vaskrsao Lazara Četvorodnevnog, vaskrsnuće i nas sve u poslednji dan i svi će klicati Osana na visinama, blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!
Foto: SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Od Njegoševog amaneta do borbe protiv rušitelja kapele – kako hram, poezija i duhovna snaga čuvaju identitet i veru naroda.
Na svečanosti „Privrednika“ uz blagoslov patrijarha srpskog i decenije istorijske predanosti, učenici i studenti iz cele Hrvatske primili su podršku koja spaja obrazovanje, kulturu i zajednicu, otvarajući im vrata ka novim prilikama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
