Čestitajući nastupajući praznik, vladika je rekao: Noseći ove grančice i mi smo se pridružili onima koji prihvatiše Hrista kao Boga i Cara, neobičnog Cara. Bogosluženje je krunisano osvećenjem vrbovih grančica i svečanom litijom oko hrama, koju je predvodio episkop Atanasije uz učešće sveštenika, velikog broja dece i odraslih.
U navečerje praznika Cveti, 27. aprila 2024. godine, Episkop mileševski Atanasije je služio praznično večernje sa petohlebnicom u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju.
Čestitajući nastupajući praznik, Vladika je rekao:
- Noseći ove grančice i mi smo se pridružili onima koji prihvatiše Hrista kao Boga i Cara, neobičnog Cara. Ovaj svet je naučio da dočekuje careve moćne oružjem. Naš Car ima svoje građane koje ne priziva na osnovu sile nego na osnovu dobrote, ljubavi, lepote.
To im pokazuje i na to ih priziva.
- Gospod naš Hristos zasniva Carstvo lepote i dobrote. I nadmeću se neprestano ta carstva, ono sile mišice i ovo lepote i dobrote, ljubavi. Gospod naš Hristos je došao u ovaj svet da obnovi to Carstvo koje je Bog već zasnovao, Carstvo dobrote i lepote, kada je stvarao svet. Ali je to Carstvo bilo urušeno čovekovim otpadništvom i počelo da trune i umire. I sam čovek počeo je da umire - rekao je vladika Atanasije.
On je istakao:
- Gospod naš propoveda ljubav i dobrotu, a njegov lik zrači lepotom. Ulazi on u carski grad Jerusalim, i svi obraćaju pažnju na njega, a najviše deca. Najviše su bili prizvani oni koji su bili slobodnog srca, koji nisu bili opterećeni rugobom, grehom, gramzivošću, pohlepom, nego čista srca. Deca su ga dočekala carskim znamenjem i pevala mu Osana, a to se pevalo caru. On, neobični car, umesto mišice i vojske da bude praćen, kao rimski carevi, On je praćen decom. Sva priroda je njegova, sve njega prepoznaje, njegovu dobrotu i njegovu lepotu, i sve hrli za njime. Smisao našeg današnjeg delanja i pevanja jeste da se i mi pridružujemo tome carstvu i postajemo njegovi građani.
Deca su tu u prednosti, jer rastu.
- Mi se molimo Bogu da im dâ da odrastu u dobroti i čistoti. Čistoti uma i srca, ali i mi stariji smo pozvani da počnemo rasti iznova, i možemo, dok još vremena imamo, obnoviti u sebi, iznova, čiste misli, čisto srce, i sebe razviti, iznova, u dobre ljude i biti građani carstva Hristovoga. Šansa ovome svetu, celoj planeti, jeste u lepoti i dobroti, koju Hristos pokaza sobom, koju propoveda i na koju priziva. Izazov je pred nama, zadatak je pred nama i neka nas Gospod osnaži. A on obećava večni život u toj lepoti i dobroti, večni život u Carstvu nebeskom - poručio je episkop Atanasije.
Foto: SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na tribini će govoriti prezviter dr Oliver Subotić, prezviter Aleksandar Sekulić i đakon dr Đorđe Petrović, uz interaktivan razgovor sa učesnicima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
