Čestitajući nastupajući praznik, vladika je rekao: Noseći ove grančice i mi smo se pridružili onima koji prihvatiše Hrista kao Boga i Cara, neobičnog Cara. Bogosluženje je krunisano osvećenjem vrbovih grančica i svečanom litijom oko hrama, koju je predvodio episkop Atanasije uz učešće sveštenika, velikog broja dece i odraslih.
U navečerje praznika Cveti, 27. aprila 2024. godine, Episkop mileševski Atanasije je služio praznično večernje sa petohlebnicom u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju.
Čestitajući nastupajući praznik, Vladika je rekao:
- Noseći ove grančice i mi smo se pridružili onima koji prihvatiše Hrista kao Boga i Cara, neobičnog Cara. Ovaj svet je naučio da dočekuje careve moćne oružjem. Naš Car ima svoje građane koje ne priziva na osnovu sile nego na osnovu dobrote, ljubavi, lepote.
To im pokazuje i na to ih priziva.
- Gospod naš Hristos zasniva Carstvo lepote i dobrote. I nadmeću se neprestano ta carstva, ono sile mišice i ovo lepote i dobrote, ljubavi. Gospod naš Hristos je došao u ovaj svet da obnovi to Carstvo koje je Bog već zasnovao, Carstvo dobrote i lepote, kada je stvarao svet. Ali je to Carstvo bilo urušeno čovekovim otpadništvom i počelo da trune i umire. I sam čovek počeo je da umire - rekao je vladika Atanasije.
On je istakao:
- Gospod naš propoveda ljubav i dobrotu, a njegov lik zrači lepotom. Ulazi on u carski grad Jerusalim, i svi obraćaju pažnju na njega, a najviše deca. Najviše su bili prizvani oni koji su bili slobodnog srca, koji nisu bili opterećeni rugobom, grehom, gramzivošću, pohlepom, nego čista srca. Deca su ga dočekala carskim znamenjem i pevala mu Osana, a to se pevalo caru. On, neobični car, umesto mišice i vojske da bude praćen, kao rimski carevi, On je praćen decom. Sva priroda je njegova, sve njega prepoznaje, njegovu dobrotu i njegovu lepotu, i sve hrli za njime. Smisao našeg današnjeg delanja i pevanja jeste da se i mi pridružujemo tome carstvu i postajemo njegovi građani.
Deca su tu u prednosti, jer rastu.
- Mi se molimo Bogu da im dâ da odrastu u dobroti i čistoti. Čistoti uma i srca, ali i mi stariji smo pozvani da počnemo rasti iznova, i možemo, dok još vremena imamo, obnoviti u sebi, iznova, čiste misli, čisto srce, i sebe razviti, iznova, u dobre ljude i biti građani carstva Hristovoga. Šansa ovome svetu, celoj planeti, jeste u lepoti i dobroti, koju Hristos pokaza sobom, koju propoveda i na koju priziva. Izazov je pred nama, zadatak je pred nama i neka nas Gospod osnaži. A on obećava večni život u toj lepoti i dobroti, večni život u Carstvu nebeskom - poručio je episkop Atanasije.
Foto: SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
U srpskom narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Mitropolit mileševski ističe kako Hristovo učenje pomaže vernicima da prevaziđu pohlepu, sukobe i svakodnevne izazove.
Rimokatolička crkva beleži porast vernika u Africi i Aziji, ali istovremeno suočava se sa smanjenjem broja sveštenika i monaha, što predstavlja veliki izazov za budućnost.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Pravoslavno učenje polazi od toga da čovek nije stvoren radi udobnog života, već radi spasenja.
