Sabor Srpske pravoslavne crkve je trebalo da bude održan u Pećkoj patrijaršiji, ali zbog zabrane ulaska na Kosovo i Metohiju poglavaru SPC i sedmorici arhijereja održava se u Hramu Svetog Save na Vračaru. Nakon što je vraćen sa Merdara, patrijarh Porfirije je poručio da su "sva vrata ovog sveta za njega otvorena kao što su i naša otvorena za sve".
Patrijarhu srpskom Porfiriju je zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju 13,maja ove godine. Kosovske vlasti na administrativnom prelazu Merdare nisu dozvolile patrijarhu srpskom Porfiriju i sedmorici arhijereja SPC da uđu na teritoriju Kosova i Metohije kako bi prisustvovali svečanom početku rada redovnog godišnjeg zasedanja Sabora u Pećkoj patrijaršiji u utorak 14.maja. Zabrana srpskom patrijarhu stigla je svega 13 minuta pre najavljene posete.
Zbog toga Sabor SPC nije, kao što je bilo planirano, počeo sa radom u Pećkoj patrijaršiji, već su se arhijereji okupiti u Beogradu, u Hramu Svetog Save na Vračaru.
Nakon što je vraćen sa Merdara, patrijarh Porfirije je poručio da su "sva vrata ovog sveta za njega otvorena kao što su i naša otvorena za sve".
- Samo su vrata moga doma, Pećke Patrijaršije, zatvorena i ne daju mi da u njega uđem. Kao patrijarh srpski, kao građanin i kao vernik, znam i poručujem da će ta vrata pre ili kasnije otvoriti sam Bog. Oni koji su zatvorili vrata doma molitve čine zlo najpre sebi, a potom i svim ljudima. Oni su zatvorili vrata za svako dobro, blagoslov i sreću - naveo je patrijarh Porfirije.
Poglavar SPC se zapitao šta li se dešava Srbima koji žive u getima, kada njemu kao Patrijarhu srpskom ovako uskraćuju kretanje.
- Ja im poručujem da izdrže, jer ko izdrži do kraja taj će se spasiti. Ako su zatvorili vrata Pećke Patrijaršije za Patrijarha srpskog, sigurno je da ne mogu zatvoriti našu ljubav i naše dobre namere. Sigurno je da je za nas, najviše na Kosovu i Metohiji, nebo otvoreno i ono će otvoriti sva vrata koje je zlo zatvorilo.
Foto: SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U trenucima kada je narod ćutao pred svećama za stradale, patrijarh srpski poslao je poruku koja ne ostavlja ravnodušnim – o ljubavi jačoj od osvete, o Hristovom putu kao jedinom odgovoru na iskušenja današnjice i o potrebi da krst ne postane kamen spoticanja, već znak vaskrsenja.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
