Sveti arhijerejski Sabor SPC počeo je u utorak 14. maja u Hramu Svetog Save na Vračaru , a liturgiju je služio patrijarh srpski g. Porfirije koji je istakao da u Hristu nema poraza i da je u njemu svaka pobeda. Aktuelne vlasti u Prištini nisu dozvolile da se ovaj važan sastanak održi u Pećkoj Patrijaršiji, ali ljubav i vera su u svakom arhijereju i svakom čoveku.
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve je otpočeo 14. maja 2024. godine svetom arhijerejskom liturgijom kojom je, u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru služio je Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uz sasluženje otačastvenih arhijereja.
– Braćo arhijereji, braćo i sestre, kao što smo čuli u divnoj besedi vladike Ignjatija da sve ima svoje izvorište i svoj početak i da se sve vraća svetoj Liturgiji, da je ona početak i cilj našeg života, tako i mi arhijereji sabrani sa svih strana sveta ovde, u zavetnom hramu Svetog Save, svetom Liturgijom smo započeli Sveti Arhijerejski Sabor – istakao je patrijarh Porfirije i naglasio:
– Svetu Liturgiju bi trebalo danas, kao što svi znate, da služimo u Pećkoj Patrijaršiji, ali aktuelne vlasti u Prištini nisu dozvolile da uđemo u Pećku Patrijaršiju. Zatvorili su administrativnu liniju i vrata Pećke Patrijaršije za nas. Međutim, mi znamo da kao što sve biva po promislu Božjem, po volji Božjoj, i to nije bez nekog smisla. Isto tako znamo, naročito u ove dane, da u Hristu nema poraza, da je On svojim Vaskrsenjem pokazujući ljubav prema nama ljudima, prema Crkvi svojoj, potvrdio i pokazao da je u Njemu svaka pobeda i zato smo sigurni da će se vrata Pećke Patrijaršije pre ili kasnije po promislu Božjem otvoriti ne samo za nas nego za svakog čoveka, za sve ljude dobre volje.
Patrijarh Porfirije je naveo:
– Braćo i sestre, Crkva je Telo Hristovo, takođe smo to čuli u besedi vladike Ignjatija, i sve što radi jedan tiče se i drugoga. Tako i mi arhijereji smo sabrani da pre svega u ljubavi, jedinstvu i međusobnom razumevanju, blagodaću Božjom, kako i kaže molitva koju smo pročitali, činimo ono što je najbolje za spasenje naroda Božjeg. Stoga su molitve vaše ne samo dobrodošle nego i neophodne. Molimo vas da se molite da i ovaj Sabor, kao i svaki do sada, prođe u miru i ljubavi, a da posluži izgrađivanju Tela Hristovog. Hristos Vaskrse! – zaključio je patrijarh Porfirije.
Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Ne treba od groblja praviti gozbu, jer grob nije trpeza za telo, već mesto molitve za duše, istakao je otac Dejan.
Jednostavan, domaći kolač koji se pravi polako, sa strpljenjem, a svaki zalogaj donosi toplinu i radost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
Mitropolija crnogorsko-primorska upozorava da bi ukidanje slobodnog dana moglo ugroziti duhovni i porodični ritam mnogih građana.
Nakon pomoći stradalima u Konjicu i Jablanici, muftija Salem ef. Dedović javno se obratio poglavaru SPC i njegov čin opisao kao poruku bez koje nema zajedničke budućnosti u Bosni i Hercegovini.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
U besedi za 13. februar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da formalno držanje zakona bez milosti prazni dušu, dok istinska pravda i čovekoljublje zahtevaju puninu - izvršavanje svega što Bog zapoveda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete besrebrenike Kira i Jovana po starom i Svete apostole Akilu i Priskilu po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Katarinu de Riči, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
