Sveti arhijerejski Sabor SPC počeo je u utorak 14. maja u Hramu Svetog Save na Vračaru , a liturgiju je služio patrijarh srpski g. Porfirije koji je istakao da u Hristu nema poraza i da je u njemu svaka pobeda. Aktuelne vlasti u Prištini nisu dozvolile da se ovaj važan sastanak održi u Pećkoj Patrijaršiji, ali ljubav i vera su u svakom arhijereju i svakom čoveku.
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve je otpočeo 14. maja 2024. godine svetom arhijerejskom liturgijom kojom je, u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru služio je Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uz sasluženje otačastvenih arhijereja.
– Braćo arhijereji, braćo i sestre, kao što smo čuli u divnoj besedi vladike Ignjatija da sve ima svoje izvorište i svoj početak i da se sve vraća svetoj Liturgiji, da je ona početak i cilj našeg života, tako i mi arhijereji sabrani sa svih strana sveta ovde, u zavetnom hramu Svetog Save, svetom Liturgijom smo započeli Sveti Arhijerejski Sabor – istakao je patrijarh Porfirije i naglasio:
– Svetu Liturgiju bi trebalo danas, kao što svi znate, da služimo u Pećkoj Patrijaršiji, ali aktuelne vlasti u Prištini nisu dozvolile da uđemo u Pećku Patrijaršiju. Zatvorili su administrativnu liniju i vrata Pećke Patrijaršije za nas. Međutim, mi znamo da kao što sve biva po promislu Božjem, po volji Božjoj, i to nije bez nekog smisla. Isto tako znamo, naročito u ove dane, da u Hristu nema poraza, da je On svojim Vaskrsenjem pokazujući ljubav prema nama ljudima, prema Crkvi svojoj, potvrdio i pokazao da je u Njemu svaka pobeda i zato smo sigurni da će se vrata Pećke Patrijaršije pre ili kasnije po promislu Božjem otvoriti ne samo za nas nego za svakog čoveka, za sve ljude dobre volje.
Patrijarh Porfirije je naveo:
– Braćo i sestre, Crkva je Telo Hristovo, takođe smo to čuli u besedi vladike Ignjatija, i sve što radi jedan tiče se i drugoga. Tako i mi arhijereji smo sabrani da pre svega u ljubavi, jedinstvu i međusobnom razumevanju, blagodaću Božjom, kako i kaže molitva koju smo pročitali, činimo ono što je najbolje za spasenje naroda Božjeg. Stoga su molitve vaše ne samo dobrodošle nego i neophodne. Molimo vas da se molite da i ovaj Sabor, kao i svaki do sada, prođe u miru i ljubavi, a da posluži izgrađivanju Tela Hristovog. Hristos Vaskrse! – zaključio je patrijarh Porfirije.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
Tursko tužilaštvo tvrdi da su opštinski funkcioneri od pravoslavne crkvene fondacije, koja je po zakonu bila oslobođena plaćanja opštinskih taksi, tražili i uzeli gotovo tri miliona turskih lira za izdavanje dozvola.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na tribini će govoriti prezviter dr Oliver Subotić, prezviter Aleksandar Sekulić i đakon dr Đorđe Petrović, uz interaktivan razgovor sa učesnicima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
