Posle svečanog bogosluženja i kanonizacije Svete prepodobnomučenice Stefanide Bitoljske i Skadarske u Hramu Svetog Dimitrija u Bitolju poglavar SPC je u svojoj besedi govorio o značaju ujedinjenosti i bratoljublja.
U toku Svete liturgije koju su služili patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan u Sabornoj crkvi Svetog Dimitrija u Bitolju svečano je obavljen čin kanonizacije Svete prepodobnomučenice Stefanide Bitoljske i Skadarske.
Ovom uzvišenom događaju prisustvovali su mnogobrojni visoki crkveni velikodostojnici, među kojima su bili arhijereji iz različitih eparhija, kao što su prespansko-pelagonijski Petar, zvorničko-tuzlanski Fotije, crnogorsko-primorski Joanikije, evropski Pimen i mnogi drugi.
Nakon bogosluženja patrijarh Porfirije je održao nadahnutu besedu, u kojoj je istakao važnost jedinstva u veri i ljubavi, poredeći današnje vernike sa okupljenima na dan Pedesetnice, kada su apostoli, vođeni Duhom svetim, govorili jezikom razumljivim svima.
- Saobraćajući međusobno jezikom tela u ozračju i radosti Pedesetnice, mi zasigurno - budući da smo jedno telo i jedna krv, da smo telo Hristovo, da smo crkva njegova - razumemo jedni druge jezikom vere i jezikom ljubavi. Isto onako kako su 3.000 ljudi sabranih u Jerusalimu, koji su došli sa svih strana i nisu znali jevrejski jezik, razumevali apostola Petra koji im se obraćao na jevrejskom jeziku, kao da im govori na njima razumljivom jeziku - kazao je patrijarh Porfirije, a potom je istakao:
- To je bilo zbog toga što su imali veru u živog Boga, što su imali ljubavi prema Bogu, što su tragali za istinom, punoćom, savršenstvom i svetošću, a onda je Duh Sveti govorio kroz apostola Petra i svi su se međusobno razumeli.
Tako i mi, braćo i sestre, govoreći istim jezikom, jezikom Duha svetog, govoreći jezikom pravoslavnim, govoreći jezikom crkve, govoreći jezikom ljubavi, ne samo da se razumemo, nego i istinski jesmo jedno, jer se pričešćujemo istim telom Hristovim i istom krvlju njegovom - rekao je patrijarh srpski.
Ove reči poglavara SPC odzvanjale su snagom duhovnog jedinstva i ljubavi, podsećajući sve prisutne na važnost zajedništva u veri. Svečana liturgija i kanonizacija Svete prepodobnomučenice Stefanide Bitoljske i Skadarske ostavili su snažan utisak na sve prisutne, podstičući ih na dublje razumevanje i posvećenost veri.
Ovaj događaj, ispunjen svetlošću i duhovnom snagom, još jednom je potvrdio snagu pravoslavlja i važnost očuvanja vere i ljubavi među vernicima, koji su, vođeni Duhom svetim, istinski jedno telo u Hristu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik. Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo. U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje. Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju. Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
SPC
SPC
SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA PETAK 2. OKTOBAR
Duhovna riznica
03:55
ZNATE LI KO JE PRVI ČOVEK KOJI JE UŠAO U RAJ, A KO U PAKAO? Mitropolit Atanasije podseća na dve lekcije iz Jevanđelja koje mnogi zaboravljaju
Praznici i sveci
00:00
MEDVEDICA NIJE NAPALA HRIŠĆANINA KOJI JU JE VUKAO ZA UŠI, A ONDA JE NJEGOV MUČITELJ DONEO JEZIVU ODLUKU: Danas slavimo Svete Trofima, Savatija i Dorimedonta
Praznici i sveci
22:58 | 01.10.2026
CRKVENI KALENDAR ZA OKTOBAR 2026.
Crkve i manastiri
21:09 | 01.10.2026
KADA MU JE ČUDOM BOŽJIM SVETI NIKOLA VRATIO VID, STEFAN DEČANSKI MU JE POSVETIO OVU SVETINJU: Posetili smo manastir Gorioč koji čuva brojne tajne (VIDEO)
Mrsni recepti
12:54 | 04.08.2026
NIŠTA JEDNOSTAVNIJE, A NIŠTA UKUSNIJE: Stari porodični recept za kolač od oraha sa tri sloja koja se tope u ustima
Duhovna riznica
14:00 | 06.09.2026
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
Aktuelno iz SPC
20:17 | 14.08.2026
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
Duhovna riznica
14:00 | 18.08.2026
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
Duhovna riznica
14:00 | 22.07.2026
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
