Na praznik Svetog Jovana Zlatoustog, manastir Petkovica postao je mesto uzvišene duhovne radosti. Iskušenica Vinka primila je monaški postrig, a mitropolit Vasilije pozvao je sabrane na podvig i molitvenu revnost.
U toplom zagrljaju drevnog manastira Petkovica, na praznik Svetog Jovana Zlatoustog, vernici i monaštvo prisustvovali su uzvišenom duhovnom događaju – monašenju u čin male shime. Uoči dana kada se Crkva molitveno seća Svetog apostola Filipa i Svetog Grigorija Palame, u manastirskom hramu odjekivala je radosna molitva, koju je služio mitropolit sremski Vasilije.
Služeno je večernja sa petohlebnicom, a u toku bogosluženja obavljen je svečani čin monašenja. Iskušenica Vinka, primivši monaški postrig, dobila je novo ime – Pelagija, kao simbol svog novog, potpuno predanog života Hristu. Vladika Vasilije je u svojoj očinskoj besedi naglasio veličinu monaškog poziva kao puta spasenja i pozvao sabrano sestrinstvo na revnost u veri i ljubavi.
Monašenje je jedan od najsvetijih činova u životu Crkve, kojim se ličnost odriče svetovnog života i potpuno se predaje Bogu. Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, postrig u monaštvo označava „duhovno venčanje“ sa Hristom. Kada se iskušenica zamonaši, ona dobija novo ime, kao znak svog duhovnog preporoda, i svečano obećava poslušnost, siromaštvo i celomudrenost, u skladu sa monaškim zavetima.
Manastir Petkovica, jedan od 16 fruškogorskih manastira, sagrađen je u 16. veku. Prema predanju, zadužbina je Jelene, udovice Stefana Štiljanovića, srpskog despota iz prve polovine 16. veka. Manastir je posvećen Svetoj Petki, što je očigledno i iz njegovog imena, i predstavlja jedan od važnih duhovnih i istorijskih centara u ovom delu Srbije.
Foto: SPC / Eparhija sremska
Vernici u hramu manastira Petkovica
Ova svetinja ponovo je postala mesto molitvene radosti, okupivši one koji tragaju za mirom i duhovnom utehom. Novopostrižena monahinja Pelagija, noseći novo ime i novu odgovornost, krenula je svojim putem u Hristu, a reči mitropolita Vasilija ostaju kao stalni podsetnik na veličanstvenost tog podviga.
Ovaj svečani događaj još jednom podseća na neprestanu obnovu života u Crkvi i snagu vere koja kroz vekove oblikuje duše onih koji svoje srce predaju Gospodu.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
Posle učestalih žalbi veroučitelja i roditelja iz Loznice, Eparhija šabačka oglasila se saopštenjem pozivajući na sprečavanje svih oblika diskriminacije u srpskim školama, uključujući i onu kojoj su izloženi učenici koji žele da pohađaju versku nastavu.
Na portalu crkve i danas stoji tabla: "U slavu srećnog spasenja vrhovnog komandanta Kraljevske srpske vojske Njegovog veličanstva kralja Aleksandara i ovaj hram iz temelja obnavljaju zahvaljujući Svemogućem što je sačuvao dragoceni život Uzvišenog Gospodara Srbije, a u znak toplih osećanja koji su prema njegovoj uzvišenoj ličnosti prožeti. Oficiri i vojnici inženjerijskih trupa.”
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Uoči praznika Vratnjanske ikone Presvete Bogorodice Domostrojiteljnice, mitropolit Ilarion zamonašio je novu sestru ove svetinje, a prazničnu radost upotpunile su duhovne pesme, molitve i velika dobročinstva.
Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
