Na praznik Svetog Jovana Zlatoustog, manastir Petkovica postao je mesto uzvišene duhovne radosti. Iskušenica Vinka primila je monaški postrig, a mitropolit Vasilije pozvao je sabrane na podvig i molitvenu revnost.
U toplom zagrljaju drevnog manastira Petkovica, na praznik Svetog Jovana Zlatoustog, vernici i monaštvo prisustvovali su uzvišenom duhovnom događaju – monašenju u čin male shime. Uoči dana kada se Crkva molitveno seća Svetog apostola Filipa i Svetog Grigorija Palame, u manastirskom hramu odjekivala je radosna molitva, koju je služio mitropolit sremski Vasilije.
Služeno je večernja sa petohlebnicom, a u toku bogosluženja obavljen je svečani čin monašenja. Iskušenica Vinka, primivši monaški postrig, dobila je novo ime – Pelagija, kao simbol svog novog, potpuno predanog života Hristu. Vladika Vasilije je u svojoj očinskoj besedi naglasio veličinu monaškog poziva kao puta spasenja i pozvao sabrano sestrinstvo na revnost u veri i ljubavi.
Monašenje je jedan od najsvetijih činova u životu Crkve, kojim se ličnost odriče svetovnog života i potpuno se predaje Bogu. Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, postrig u monaštvo označava „duhovno venčanje“ sa Hristom. Kada se iskušenica zamonaši, ona dobija novo ime, kao znak svog duhovnog preporoda, i svečano obećava poslušnost, siromaštvo i celomudrenost, u skladu sa monaškim zavetima.
Manastir Petkovica, jedan od 16 fruškogorskih manastira, sagrađen je u 16. veku. Prema predanju, zadužbina je Jelene, udovice Stefana Štiljanovića, srpskog despota iz prve polovine 16. veka. Manastir je posvećen Svetoj Petki, što je očigledno i iz njegovog imena, i predstavlja jedan od važnih duhovnih i istorijskih centara u ovom delu Srbije.
Foto: SPC / Eparhija sremska
Vernici u hramu manastira Petkovica
Ova svetinja ponovo je postala mesto molitvene radosti, okupivši one koji tragaju za mirom i duhovnom utehom. Novopostrižena monahinja Pelagija, noseći novo ime i novu odgovornost, krenula je svojim putem u Hristu, a reči mitropolita Vasilija ostaju kao stalni podsetnik na veličanstvenost tog podviga.
Ovaj svečani događaj još jednom podseća na neprestanu obnovu života u Crkvi i snagu vere koja kroz vekove oblikuje duše onih koji svoje srce predaju Gospodu.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
Posle učestalih žalbi veroučitelja i roditelja iz Loznice, Eparhija šabačka oglasila se saopštenjem pozivajući na sprečavanje svih oblika diskriminacije u srpskim školama, uključujući i onu kojoj su izloženi učenici koji žele da pohađaju versku nastavu.
Na portalu crkve i danas stoji tabla: "U slavu srećnog spasenja vrhovnog komandanta Kraljevske srpske vojske Njegovog veličanstva kralja Aleksandara i ovaj hram iz temelja obnavljaju zahvaljujući Svemogućem što je sačuvao dragoceni život Uzvišenog Gospodara Srbije, a u znak toplih osećanja koji su prema njegovoj uzvišenoj ličnosti prožeti. Oficiri i vojnici inženjerijskih trupa.”
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
