Na praznik Svetog Jovana Zlatoustog, manastir Petkovica postao je mesto uzvišene duhovne radosti. Iskušenica Vinka primila je monaški postrig, a mitropolit Vasilije pozvao je sabrane na podvig i molitvenu revnost.
U toplom zagrljaju drevnog manastira Petkovica, na praznik Svetog Jovana Zlatoustog, vernici i monaštvo prisustvovali su uzvišenom duhovnom događaju – monašenju u čin male shime. Uoči dana kada se Crkva molitveno seća Svetog apostola Filipa i Svetog Grigorija Palame, u manastirskom hramu odjekivala je radosna molitva, koju je služio mitropolit sremski Vasilije.
Služeno je večernja sa petohlebnicom, a u toku bogosluženja obavljen je svečani čin monašenja. Iskušenica Vinka, primivši monaški postrig, dobila je novo ime – Pelagija, kao simbol svog novog, potpuno predanog života Hristu. Vladika Vasilije je u svojoj očinskoj besedi naglasio veličinu monaškog poziva kao puta spasenja i pozvao sabrano sestrinstvo na revnost u veri i ljubavi.
Monašenje je jedan od najsvetijih činova u životu Crkve, kojim se ličnost odriče svetovnog života i potpuno se predaje Bogu. Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, postrig u monaštvo označava „duhovno venčanje“ sa Hristom. Kada se iskušenica zamonaši, ona dobija novo ime, kao znak svog duhovnog preporoda, i svečano obećava poslušnost, siromaštvo i celomudrenost, u skladu sa monaškim zavetima.
Manastir Petkovica, jedan od 16 fruškogorskih manastira, sagrađen je u 16. veku. Prema predanju, zadužbina je Jelene, udovice Stefana Štiljanovića, srpskog despota iz prve polovine 16. veka. Manastir je posvećen Svetoj Petki, što je očigledno i iz njegovog imena, i predstavlja jedan od važnih duhovnih i istorijskih centara u ovom delu Srbije.
Foto: SPC / Eparhija sremska
Vernici u hramu manastira Petkovica
Ova svetinja ponovo je postala mesto molitvene radosti, okupivši one koji tragaju za mirom i duhovnom utehom. Novopostrižena monahinja Pelagija, noseći novo ime i novu odgovornost, krenula je svojim putem u Hristu, a reči mitropolita Vasilija ostaju kao stalni podsetnik na veličanstvenost tog podviga.
Ovaj svečani događaj još jednom podseća na neprestanu obnovu života u Crkvi i snagu vere koja kroz vekove oblikuje duše onih koji svoje srce predaju Gospodu.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
Posle učestalih žalbi veroučitelja i roditelja iz Loznice, Eparhija šabačka oglasila se saopštenjem pozivajući na sprečavanje svih oblika diskriminacije u srpskim školama, uključujući i onu kojoj su izloženi učenici koji žele da pohađaju versku nastavu.
Na portalu crkve i danas stoji tabla: "U slavu srećnog spasenja vrhovnog komandanta Kraljevske srpske vojske Njegovog veličanstva kralja Aleksandara i ovaj hram iz temelja obnavljaju zahvaljujući Svemogućem što je sačuvao dragoceni život Uzvišenog Gospodara Srbije, a u znak toplih osećanja koji su prema njegovoj uzvišenoj ličnosti prožeti. Oficiri i vojnici inženjerijskih trupa.”
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
