Više hiljada ljudi je prošlo kroz novobeogradsku bogomolju u ovih nekoliko dana, koliko je ikona izložena u crkvi, a portal religija.rs je razgovarao sa vernicima o pomenutoj ikoni i o tome šta ona za njih predstavlja.
Više hiljada ljudi je prošlo kroz novobeogradsku bogomolju u ovih nekoliko dana, koliko je ikona izložena u crkvi, a portal religija.rs je razgovarao sa vernicima o pomenutoj ikoni i o tome šta ona za njih predstavlja.
ST/Vladimir Lukić
Snežana Sado
Snežana Sado, jedna od sagovornica ističe da je ovo velika čast za vernike, a ikonu je imala priliku da celiva.
- Ikona je doneta kao dar vernom narodu da je celiva, i prethodnih dana bila je ovde. Bogorodica svakom čoveku otkriva tajnu i pomaže mu, uvek isceljuje i štiti. Ja sam tome svedok - rekla je sagovornica.
ST/Vladimir Lukić
Branislava Stefanović
Branislava Stefanović navodi da je osećaj tokom celivanja bio veličanstven
Mlada Jovana Popović ističe da je ovaj izuzetan dan prilika za sve vernike da budu u blizini čudotvorne ikone.
- Dolazim u crkvu i hvala Bogu što je ovako velika svetinja došla kod nas. Kao i svi svetitelji, i Presveta Bogorodica pomaže. Ovo je samo još jedna projava blagoslova i Isusove brige za celo čovečanstvo. Mislim da, kao i svaka svetinja, ni ova ne može da se uporedi ni sa jednom drugom. Sve je u srcu čoveka, a svetitelji uvek nađu način da dođu do nas.
ST/Vladimir Lukić
Starija sugrađanka - Smiljana Stanojević je takođe bila jedna od brojinh vernika koji su celivali ikonu Bogorodice Stradalne.
- Osetila sam veliku blagodat. Posećujem manastire i zahvaljujući Vasiliju Ostroškom sam prohodala - objasnila je Smiljanić.
Šta su ostali sagovornici portala religija.rs poručili pogledajte u našoj video anketi.
BONUS VIDEO: Veliki crkveno-narodni sabor u hramu Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu
Sve više vernika svoju religioznost svodi na običaje i sujeverja, dok dogmati i učenje Crkve ostaju nepoznanica. Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti ističe da bez istinskog razumevanja vere, duhovni život postaje prazan oblik.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Centralna proslava u Hramu Svetog Simeona Mirotočivog započela je svečanim bogosluženjem, nakon kojeg vernike očekuje narodni sabor, kulturno-umetnički program i trpeza ljubavi uz vola na ražnju.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
