Više hiljada ljudi je prošlo kroz novobeogradsku bogomolju u ovih nekoliko dana, koliko je ikona izložena u crkvi, a portal religija.rs je razgovarao sa vernicima o pomenutoj ikoni i o tome šta ona za njih predstavlja.
Više hiljada ljudi je prošlo kroz novobeogradsku bogomolju u ovih nekoliko dana, koliko je ikona izložena u crkvi, a portal religija.rs je razgovarao sa vernicima o pomenutoj ikoni i o tome šta ona za njih predstavlja.
ST/Vladimir Lukić
Snežana Sado
Snežana Sado, jedna od sagovornica ističe da je ovo velika čast za vernike, a ikonu je imala priliku da celiva.
- Ikona je doneta kao dar vernom narodu da je celiva, i prethodnih dana bila je ovde. Bogorodica svakom čoveku otkriva tajnu i pomaže mu, uvek isceljuje i štiti. Ja sam tome svedok - rekla je sagovornica.
ST/Vladimir Lukić
Branislava Stefanović
Branislava Stefanović navodi da je osećaj tokom celivanja bio veličanstven
Mlada Jovana Popović ističe da je ovaj izuzetan dan prilika za sve vernike da budu u blizini čudotvorne ikone.
- Dolazim u crkvu i hvala Bogu što je ovako velika svetinja došla kod nas. Kao i svi svetitelji, i Presveta Bogorodica pomaže. Ovo je samo još jedna projava blagoslova i Isusove brige za celo čovečanstvo. Mislim da, kao i svaka svetinja, ni ova ne može da se uporedi ni sa jednom drugom. Sve je u srcu čoveka, a svetitelji uvek nađu način da dođu do nas.
ST/Vladimir Lukić
Starija sugrađanka - Smiljana Stanojević je takođe bila jedna od brojinh vernika koji su celivali ikonu Bogorodice Stradalne.
- Osetila sam veliku blagodat. Posećujem manastire i zahvaljujući Vasiliju Ostroškom sam prohodala - objasnila je Smiljanić.
Šta su ostali sagovornici portala religija.rs poručili pogledajte u našoj video anketi.
BONUS VIDEO: Veliki crkveno-narodni sabor u hramu Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu
Sve više vernika svoju religioznost svodi na običaje i sujeverja, dok dogmati i učenje Crkve ostaju nepoznanica. Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti ističe da bez istinskog razumevanja vere, duhovni život postaje prazan oblik.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Centralna proslava u Hramu Svetog Simeona Mirotočivog započela je svečanim bogosluženjem, nakon kojeg vernike očekuje narodni sabor, kulturno-umetnički program i trpeza ljubavi uz vola na ražnju.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
