Kroz tri "upucane" freske, prikazuju dramatične događaje koji govore o krvavim i tragičnim momentima u istoriji nekadašnje Jugoslavije.
Ratovi, osim što ostavljaju neizbrisive tragove na ljudima, ponekad donose i stravične, gotovo neverovatne epizode koje osvetljavaju sumornu stvarnost konflikta.
Jedna od tih priča može se videti i kroz sudbinu fresaka koje su tokom Drugog svetskog rata i posleratnog perioda postale "žrtve" metaka i neshvatljivog nasilja.
Kroz tri "upucane" freske, prikazuju dramatične događaje koji govore o krvavim i tragičnim momentima u istoriji nekadašnje Jugoslavije.
Na prvoj slici možemo videti fresku Isusa Hrista sa rupom na čelu – trag nečega mnogo dubljeg od pukog oštećenja. Ova freska, smeštena u crkvi Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju, svedoči o jednoj od najmračnijih epizoda iz rata.
Printscreen
Freska Isusa Hrista u Crkvi Svetog Andreja Prvozvanog
Marko Mesić, stric poznatog političara Stjepana Mesića, komandant domobranske 369. pukovnije koja je ratovala na strani nacista u Bitki za Staljingrad, nakon što je zarobljen 1944. godine i prešao na stranu Crvene armije, postao je komandant Prve jugoslovenske brigade. Kao znak zahvalnosti za "promenu dresa", Mesić je odlučio da upuca fresku Isusa na zidu ove crkve, što mnogi vide kao njegov simbolički čin predanosti Josipu Brozu Titu.
Na drugoj slici prikazana je freska Isusa sa zida Cetinjskog manastira, koja je postala žrtva bezoumnog nasilja, ali posle Drugog svetskog rata. Ovu fresku je, prema navodima, "streljao" anonimni partizanski komandant nakon "oslobođenja".
Printscreen
Freska Isusa Hrista sa zida Cetinjskog manastira
Ova scena, puna kontradikcija i dramatičnih istorijskih okolnosti, oslikava duboku napetost koja je postojala u posleratnoj Jugoslaviji, kada su ikonografija i verski simboli često postajali kolateralna šteta u ideološkom ratu.
Treća slika donosi prikaz Bogorodice Studeničke, jedne od najvažnijih freski iz srednjovekovne Srbije.
Wikipedia
Bogorodica Studenička
Ova freska je postala svedok neobičnog događaja: njena slika izazvala je strah kod nemačkog oficira tokom Drugog svetskog rata. Kako se pričalo, oficir, pokušavajući da pogodi lik Bogorodice iz neposredne blizine, nije mogao jer su mu metci "skretali" iz nepoznatih razloga. U strahu, vojnik je isprepadan i u trku napustio manastir, zaboravljajući na svoj prvobitni cilj – da zapali manastir i uništi narod koji se sklonio u njemu.
Sveti Teofan naglašava da supružnici treba da ispune zapovest ljubavi i međusobnog podnošenja: "Nosite bremena jedan drugoga“. Trpljenje, kako on objašnjava, ne smanjuje ljubav, već je učvršćuje, dok izbegavanje toga samo povećava nesuglasice i čini da sitnice postanu nepremostive prepreke. U njegovim rečima, um nam je dat da bismo život usmeravali ka dobroti, da bismo prevazišli nesuglasice kroz blagorazumnost. Kada ta blagorazumnost izostane, to je znak da je cilj života postao isključivo težnja za uživanjem, a ne za zajedničkim dobrima, što često vodi razvodu i raspadu porodice.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
