Kroz tri "upucane" freske, prikazuju dramatične događaje koji govore o krvavim i tragičnim momentima u istoriji nekadašnje Jugoslavije.
Ratovi, osim što ostavljaju neizbrisive tragove na ljudima, ponekad donose i stravične, gotovo neverovatne epizode koje osvetljavaju sumornu stvarnost konflikta.
Jedna od tih priča može se videti i kroz sudbinu fresaka koje su tokom Drugog svetskog rata i posleratnog perioda postale "žrtve" metaka i neshvatljivog nasilja.
Kroz tri "upucane" freske, prikazuju dramatične događaje koji govore o krvavim i tragičnim momentima u istoriji nekadašnje Jugoslavije.
Na prvoj slici možemo videti fresku Isusa Hrista sa rupom na čelu – trag nečega mnogo dubljeg od pukog oštećenja. Ova freska, smeštena u crkvi Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju, svedoči o jednoj od najmračnijih epizoda iz rata.
Printscreen
Freska Isusa Hrista u Crkvi Svetog Andreja Prvozvanog
Marko Mesić, stric poznatog političara Stjepana Mesića, komandant domobranske 369. pukovnije koja je ratovala na strani nacista u Bitki za Staljingrad, nakon što je zarobljen 1944. godine i prešao na stranu Crvene armije, postao je komandant Prve jugoslovenske brigade. Kao znak zahvalnosti za "promenu dresa", Mesić je odlučio da upuca fresku Isusa na zidu ove crkve, što mnogi vide kao njegov simbolički čin predanosti Josipu Brozu Titu.
Na drugoj slici prikazana je freska Isusa sa zida Cetinjskog manastira, koja je postala žrtva bezoumnog nasilja, ali posle Drugog svetskog rata. Ovu fresku je, prema navodima, "streljao" anonimni partizanski komandant nakon "oslobođenja".
Printscreen
Freska Isusa Hrista sa zida Cetinjskog manastira
Ova scena, puna kontradikcija i dramatičnih istorijskih okolnosti, oslikava duboku napetost koja je postojala u posleratnoj Jugoslaviji, kada su ikonografija i verski simboli često postajali kolateralna šteta u ideološkom ratu.
Treća slika donosi prikaz Bogorodice Studeničke, jedne od najvažnijih freski iz srednjovekovne Srbije.
Wikipedia
Bogorodica Studenička
Ova freska je postala svedok neobičnog događaja: njena slika izazvala je strah kod nemačkog oficira tokom Drugog svetskog rata. Kako se pričalo, oficir, pokušavajući da pogodi lik Bogorodice iz neposredne blizine, nije mogao jer su mu metci "skretali" iz nepoznatih razloga. U strahu, vojnik je isprepadan i u trku napustio manastir, zaboravljajući na svoj prvobitni cilj – da zapali manastir i uništi narod koji se sklonio u njemu.
Sveti Teofan naglašava da supružnici treba da ispune zapovest ljubavi i međusobnog podnošenja: "Nosite bremena jedan drugoga“. Trpljenje, kako on objašnjava, ne smanjuje ljubav, već je učvršćuje, dok izbegavanje toga samo povećava nesuglasice i čini da sitnice postanu nepremostive prepreke. U njegovim rečima, um nam je dat da bismo život usmeravali ka dobroti, da bismo prevazišli nesuglasice kroz blagorazumnost. Kada ta blagorazumnost izostane, to je znak da je cilj života postao isključivo težnja za uživanjem, a ne za zajedničkim dobrima, što često vodi razvodu i raspadu porodice.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
