Kroz tri "upucane" freske, prikazuju dramatične događaje koji govore o krvavim i tragičnim momentima u istoriji nekadašnje Jugoslavije.
Ratovi, osim što ostavljaju neizbrisive tragove na ljudima, ponekad donose i stravične, gotovo neverovatne epizode koje osvetljavaju sumornu stvarnost konflikta.
Jedna od tih priča može se videti i kroz sudbinu fresaka koje su tokom Drugog svetskog rata i posleratnog perioda postale "žrtve" metaka i neshvatljivog nasilja.
Kroz tri "upucane" freske, prikazuju dramatične događaje koji govore o krvavim i tragičnim momentima u istoriji nekadašnje Jugoslavije.
Na prvoj slici možemo videti fresku Isusa Hrista sa rupom na čelu – trag nečega mnogo dubljeg od pukog oštećenja. Ova freska, smeštena u crkvi Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju, svedoči o jednoj od najmračnijih epizoda iz rata.
Printscreen
Freska Isusa Hrista u Crkvi Svetog Andreja Prvozvanog
Marko Mesić, stric poznatog političara Stjepana Mesića, komandant domobranske 369. pukovnije koja je ratovala na strani nacista u Bitki za Staljingrad, nakon što je zarobljen 1944. godine i prešao na stranu Crvene armije, postao je komandant Prve jugoslovenske brigade. Kao znak zahvalnosti za "promenu dresa", Mesić je odlučio da upuca fresku Isusa na zidu ove crkve, što mnogi vide kao njegov simbolički čin predanosti Josipu Brozu Titu.
Na drugoj slici prikazana je freska Isusa sa zida Cetinjskog manastira, koja je postala žrtva bezoumnog nasilja, ali posle Drugog svetskog rata. Ovu fresku je, prema navodima, "streljao" anonimni partizanski komandant nakon "oslobođenja".
Printscreen
Freska Isusa Hrista sa zida Cetinjskog manastira
Ova scena, puna kontradikcija i dramatičnih istorijskih okolnosti, oslikava duboku napetost koja je postojala u posleratnoj Jugoslaviji, kada su ikonografija i verski simboli često postajali kolateralna šteta u ideološkom ratu.
Treća slika donosi prikaz Bogorodice Studeničke, jedne od najvažnijih freski iz srednjovekovne Srbije.
Wikipedia
Bogorodica Studenička
Ova freska je postala svedok neobičnog događaja: njena slika izazvala je strah kod nemačkog oficira tokom Drugog svetskog rata. Kako se pričalo, oficir, pokušavajući da pogodi lik Bogorodice iz neposredne blizine, nije mogao jer su mu metci "skretali" iz nepoznatih razloga. U strahu, vojnik je isprepadan i u trku napustio manastir, zaboravljajući na svoj prvobitni cilj – da zapali manastir i uništi narod koji se sklonio u njemu.
Sveti Teofan naglašava da supružnici treba da ispune zapovest ljubavi i međusobnog podnošenja: "Nosite bremena jedan drugoga“. Trpljenje, kako on objašnjava, ne smanjuje ljubav, već je učvršćuje, dok izbegavanje toga samo povećava nesuglasice i čini da sitnice postanu nepremostive prepreke. U njegovim rečima, um nam je dat da bismo život usmeravali ka dobroti, da bismo prevazišli nesuglasice kroz blagorazumnost. Kada ta blagorazumnost izostane, to je znak da je cilj života postao isključivo težnja za uživanjem, a ne za zajedničkim dobrima, što često vodi razvodu i raspadu porodice.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
