Kroz tri "upucane" freske, prikazuju dramatične događaje koji govore o krvavim i tragičnim momentima u istoriji nekadašnje Jugoslavije.
Ratovi, osim što ostavljaju neizbrisive tragove na ljudima, ponekad donose i stravične, gotovo neverovatne epizode koje osvetljavaju sumornu stvarnost konflikta.
Jedna od tih priča može se videti i kroz sudbinu fresaka koje su tokom Drugog svetskog rata i posleratnog perioda postale "žrtve" metaka i neshvatljivog nasilja.
Kroz tri "upucane" freske, prikazuju dramatične događaje koji govore o krvavim i tragičnim momentima u istoriji nekadašnje Jugoslavije.
Na prvoj slici možemo videti fresku Isusa Hrista sa rupom na čelu – trag nečega mnogo dubljeg od pukog oštećenja. Ova freska, smeštena u crkvi Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju, svedoči o jednoj od najmračnijih epizoda iz rata.
Printscreen
Freska Isusa Hrista u Crkvi Svetog Andreja Prvozvanog
Marko Mesić, stric poznatog političara Stjepana Mesića, komandant domobranske 369. pukovnije koja je ratovala na strani nacista u Bitki za Staljingrad, nakon što je zarobljen 1944. godine i prešao na stranu Crvene armije, postao je komandant Prve jugoslovenske brigade. Kao znak zahvalnosti za "promenu dresa", Mesić je odlučio da upuca fresku Isusa na zidu ove crkve, što mnogi vide kao njegov simbolički čin predanosti Josipu Brozu Titu.
Na drugoj slici prikazana je freska Isusa sa zida Cetinjskog manastira, koja je postala žrtva bezoumnog nasilja, ali posle Drugog svetskog rata. Ovu fresku je, prema navodima, "streljao" anonimni partizanski komandant nakon "oslobođenja".
Printscreen
Freska Isusa Hrista sa zida Cetinjskog manastira
Ova scena, puna kontradikcija i dramatičnih istorijskih okolnosti, oslikava duboku napetost koja je postojala u posleratnoj Jugoslaviji, kada su ikonografija i verski simboli često postajali kolateralna šteta u ideološkom ratu.
Treća slika donosi prikaz Bogorodice Studeničke, jedne od najvažnijih freski iz srednjovekovne Srbije.
Wikipedia
Bogorodica Studenička
Ova freska je postala svedok neobičnog događaja: njena slika izazvala je strah kod nemačkog oficira tokom Drugog svetskog rata. Kako se pričalo, oficir, pokušavajući da pogodi lik Bogorodice iz neposredne blizine, nije mogao jer su mu metci "skretali" iz nepoznatih razloga. U strahu, vojnik je isprepadan i u trku napustio manastir, zaboravljajući na svoj prvobitni cilj – da zapali manastir i uništi narod koji se sklonio u njemu.
Sveti Teofan naglašava da supružnici treba da ispune zapovest ljubavi i međusobnog podnošenja: "Nosite bremena jedan drugoga“. Trpljenje, kako on objašnjava, ne smanjuje ljubav, već je učvršćuje, dok izbegavanje toga samo povećava nesuglasice i čini da sitnice postanu nepremostive prepreke. U njegovim rečima, um nam je dat da bismo život usmeravali ka dobroti, da bismo prevazišli nesuglasice kroz blagorazumnost. Kada ta blagorazumnost izostane, to je znak da je cilj života postao isključivo težnja za uživanjem, a ne za zajedničkim dobrima, što često vodi razvodu i raspadu porodice.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
