Krvotočiva žena je govorila: "Ako se samo dotaknem haljine Njegove (tj. Gospodnje) ozdraviću." I ona dobi po veri svojoj (Mt. 9, 21). Za nas, koji smo čulni, neophodan je čulni dodir da bismo dobili čulnu silu. Gospod je tako uredio. Njegova sveta Crkva ima vidljivo ustrojstvo. Njeni raznorodni delovi nas obuhvataju i mi ih se dotičemo.
Sila Božija, koja se nalazi unutar Crkve, prima se kroz doticanje, pri čemu je prijemnik – vera koja govori: "Ako se samo dotaknem, ozdraviću." Crkva je telo i haljina Gospodnja. Vidljivi delovi kojih se mi dotičemo su Božanske tajne, a posebno, posle krštenja i miropomazanja, Tajna tela i krvi Gospodnje, zajedno sa tajnom pokajanja.
Svakako, i u svim drugim delovima dodirivanje sa verom može privući neophodnu silu od Gospoda, koji je svagde i vidi svakoga koji tako radi, govoreći mu u srcu: "Ne boj se, čedo!" "Slobodni" mislioci, koji se odvraćaju od spoljašnjeg čina Crkve, sami sebe lišavaju dodira sa unutrašnjom, Božanskom, sveoživljavajućom silom. Zbog toga ostaju bolesti. U svojim sujetnim mislima i osećanjima oni se iscrpljuju, duhovno suše i zamiru.
