ZNATE LI KAKO JE NASTALA SVETA GORA? Sve tajne najsvetijeg mesta na zemlji, koje je stvorila Bogorodica

Na mestu gde se čini da zemlja dodiruje nebo, prostire se Sveta Gora, večni dom monaštva i duhovnog mira, ispunjen tišinom koja odjekuje molitvama vekovima unazad.

- Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja - zapisao je vladika Nikolaj Velimirović, obuhvatajući suštinu ovog svetog mesta koje odoleva vremenu i iskušenjima.

Printscreen/YouTube/BalkanTripTV

 

Kada je Bogorodica prvi put kročila na ovo sveto tlo, pre više od dve hiljade godina, ona nije samo osvetila ovo parče zemlje, već ga je zapečatila svojim blagoslovom, dajući mu neizbrisiv pečat svetosti. Osvetljavajući sam nastanak Svete gore, istoričar umetnosti Dušan Milovanović pripoveda:

- Pre nego što se Bogorodica pojavila na ovom svetom kopnu, na trećem prstu Halkidikija, na poluostrvu koje je dugo 50 kilometara i široko od 5 do 12 kilometara, brdovitom, veoma pošumljenom i obilato natopljenom izvorima, tu su od nastanka sveta postojale ljudske zajednice, raspoređene u to neko vreme pri kraju Stare ere, u male polise, gradiće.

Joerg Reuther / imageBROKER / Profimedia

 

Milovanović dalje objašnjava:

- Godine 34. ili 35. nove ere, Bogorodica je krenula na Kipar, kod Lazara, Hristovog prijatelja, da ga obiđe. Naišla je velika bura i njen brod je nanela na obalu, koja se tada zvala Akte, što znači obala na grčkom. Kada je njena sveta noga stupila na to tlo, po predanju, mnogi idoli u mnogobožačkim hramovima su se srušili. Ona je izašla na kopno, susrela se sa tadašnjim stanovnicima, krstila ih i osnovala prvu hrišćansku zajednicu u visini današnjeg Manastira Iviron - kaže Milovanović i dodaje:

- Bogorodica nije samo osvetila ovo tlo svojim prisustvom, već je ostavila i večni zavet: ‘Neka ovo mesto bude moj udeo, predato meni od sina mojega i Boga mojega. Blagodat Božja neka bude na mestu ovom i onima koji ovde borave s verom i pobožnošću čuvajući zapovesti sina i Boga mojega.’ Njene reči postale su temelj na kojem je izgrađeno sve ono što danas poznajemo kao Svetu goru - ističe Dušan Milovanović i dalje beleži kako su se kroz vekove stanovnici polako iseljavali sa ovog poluostrva, ostajući samo oni koji su rešili da svoj život posvete Bogu:

Shutterstock

 

- Oni su se nastanjivali po različitim prostorima, neki su odlazili u pećine, neki su gradili male kelije, i to je tako išlo vekovima. Postoje predanja, poput onoga da je car Konstantin Veliki podigao tri manastira na ovom mestu. Njegova želja je bila da tu podigne Carigrad, ali kada je došao da izvidi teren, starac sa Atosa ga je savetovao da to nije dobra ideja jer je to posed Presvete Bogorodice, njen vrt, i da ne bi bilo dobro da se tu uspostavi metež. Car je poslušao savet i odustao od svoje namere - kaže Milovanović, a potom osvetljava još jedno predanje:

- U znak zahvalnosti prema tome što mu je sin spašen u jednoj oluji, car Teodosije je sagradio Vatoped, prvi manastir o kojem jako malo znamo. Zatim dolazi Pulherija, sestra Teodosija II, koja je na Svetoj gori, kaže predanje, podigla dva manastira. U jednom trenutku je poželela da ih obiđe. I tada se dogodilo to prvo čudo. Zaustavio ju je strogi Bogorodičin glas, rekavši da je to tlo namenjeno samo muškarcima i da može da ostavi svoje darove i da se odatle povuče. Tada je, u stvari, i definisan, opet po predanju, onaj čuveni zakon svetogorski Avato, to su nepisana pravila, prema kojima je ženama zabranjeno da borave na ovom prostoru - ističe Dušan Milovanović.

Printscreen/YouTube/BalkanTripTV

 

Sveti Atanasije Atonski, jedan od najvažnijih podvižnika Svete Gore, u 10. veku je podigao manastir Veliku Lavru, uz pomoć careva Nićifora Foke i Jovana Cimiskija.

- Iz pećine, iznad Karulje, gde se povlačio u molitvu, pucao je pogled na jugoistočni deo poluostrva. Sveti Atanasije je shvatio da na tom mestu može da se napravi čudo. Krenuo je u gradnju manastira, koji je postao prototip za sve buduće svetogorske manastire - kaže Milovanović.

Manastir je završen 963. godine, a samo sedam godina kasnije, 970. godine, izdat je prvi tipik, pravilo koje je definisalo monaški život na Svetoj Gori.

- Car je sastavio tipik sa 24 tačke, po kojem je Lavri data uprava nad Svetom Gorom. Taj dokument je ispisan na jarećoj koži i potpisalo ga je 54 igumana, svetogorska starca, zajedno sa tadašnjim protosom Svete Gore, Hristodulom - kaže Milovanović i dodaje da ovaj tipik, sačuvan u Kareji, i danas predstavlja jedan od najvažnijih spomenika svetogorske kulture i vere.

Printscreen/YouTube/BalkanTripTV

 

- Između ostalih odredbi, u ovome tipiku je zapisano da monah treba da se podvizava, da usavršava svoje duhovne sposobnosti, a posebna pažnja je posvećena gostoljublju. Tamo je navedeno, tačno, da svim ljudima koji dolaze ili sa kopna, ili sa mora, treba da se pruži konak, da se pruži utočište, odnosno, da se da hrana i sve ono što je neophodno za normalan život.

Postoji još jedan tipik, koji je objavljen tek posle smrti svetog Atanasija Atonskog. On ga je napisao za života. Premda, postoji još niz tipika, jer su se dorađivali, usavršavali, prema potrebama Svete gore. Ništa nije rečeno jednom i zauvek, samo je Jevanđelje nedodirljivo, a ljudski zakoni su promenljivi. - zaključuje istoričar umetnosti Dušan Milovanović, prenosi Balkan Trip TV.

Printscreen/YouTube/BalkanTripTV

 

Sveta gora ostaje simbol duhovne snage i neprolazne mudrosti. Blagodat Presvete Bogorodice, koja je na ovom tlu ostavila svoj neizbrisivi trag, oseća se i danas u svakom kamenu, svakoj molitvi i svakom dahu ovog svetog mesta. Svetogorski manastiri, podvižnici i duhovnici kroz vekove čuvaju ovo nasleđe, prenoseći ga budućim generacijama, da se kroz molitvu i veru veza sa nebom nikada ne prekine.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara