Istoričar umetnosti Dušan Milovanović osvetljava predanja po kojima je na poluostrvu Halkidiki, Majka Božja svojim blagoslovom zapečatila Atos kao vrt nebeske svetosti, čuvajući ga za one koji su posvetili život molitvi i veri.
Na mestu gde se čini da zemlja dodiruje nebo, prostire se Sveta Gora, večni dom monaštva i duhovnog mira, ispunjen tišinom koja odjekuje molitvama vekovima unazad.
- Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja - zapisao je vladika Nikolaj Velimirović, obuhvatajući suštinu ovog svetog mesta koje odoleva vremenu i iskušenjima.
Kada je Bogorodica prvi put kročila na ovo sveto tlo, pre više od dve hiljade godina, ona nije samo osvetila ovo parče zemlje, već ga je zapečatila svojim blagoslovom, dajući mu neizbrisiv pečat svetosti. Osvetljavajući sam nastanak Svete gore, istoričar umetnosti Dušan Milovanović pripoveda:
- Pre nego što se Bogorodica pojavila na ovom svetom kopnu, na trećem prstu Halkidikija, na poluostrvu koje je dugo 50 kilometara i široko od 5 do 12 kilometara, brdovitom, veoma pošumljenom i obilato natopljenom izvorima, tu su od nastanka sveta postojale ljudske zajednice, raspoređene u to neko vreme pri kraju Stare ere, u male polise, gradiće.
Joerg Reuther / imageBROKER / Profimedia
Mapa Svete gore
Milovanović dalje objašnjava:
- Godine 34. ili 35. nove ere, Bogorodica je krenula na Kipar, kod Lazara, Hristovog prijatelja, da ga obiđe. Naišla je velika bura i njen brod je nanela na obalu, koja se tada zvala Akte, što znači obala na grčkom. Kada je njena sveta noga stupila na to tlo, po predanju, mnogi idoli u mnogobožačkim hramovima su se srušili. Ona je izašla na kopno, susrela se sa tadašnjim stanovnicima, krstila ih i osnovala prvu hrišćansku zajednicu u visini današnjeg Manastira Iviron - kaže Milovanović i dodaje:
- Bogorodica nije samo osvetila ovo tlo svojim prisustvom, već je ostavila i večni zavet: ‘Neka ovo mesto bude moj udeo, predato meni od sina mojega i Boga mojega. Blagodat Božja neka bude na mestu ovom i onima koji ovde borave s verom i pobožnošću čuvajući zapovesti sina i Boga mojega.’ Njene reči postale su temelj na kojem je izgrađeno sve ono što danas poznajemo kao Svetu goru - ističe Dušan Milovanović i dalje beleži kako su se kroz vekove stanovnici polako iseljavali sa ovog poluostrva, ostajući samo oni koji su rešili da svoj život posvete Bogu:
Shutterstock
Hilandar
- Oni su se nastanjivali po različitim prostorima, neki su odlazili u pećine, neki su gradili male kelije, i to je tako išlo vekovima. Postoje predanja, poput onoga da je car Konstantin Veliki podigao tri manastira na ovom mestu. Njegova želja je bila da tu podigne Carigrad, ali kada je došao da izvidi teren, starac sa Atosa ga je savetovao da to nije dobra ideja jer je to posed Presvete Bogorodice, njen vrt, i da ne bi bilo dobro da se tu uspostavi metež. Car je poslušao savet i odustao od svoje namere - kaže Milovanović, a potom osvetljava još jedno predanje:
- U znak zahvalnosti prema tome što mu je sin spašen u jednoj oluji, car Teodosije je sagradio Vatoped, prvi manastir o kojem jako malo znamo. Zatim dolazi Pulherija, sestra Teodosija II, koja je na Svetoj gori, kaže predanje, podigla dva manastira. U jednom trenutku je poželela da ih obiđe. I tada se dogodilo to prvo čudo. Zaustavio ju je strogi Bogorodičin glas, rekavši da je to tlo namenjeno samo muškarcima i da može da ostavi svoje darove i da se odatle povuče. Tada je, u stvari, i definisan, opet po predanju, onaj čuveni zakon svetogorski Avato, to su nepisana pravila, prema kojima je ženama zabranjeno da borave na ovom prostoru - ističe Dušan Milovanović.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Istoričar umetnosti Dušan Milovanović
Sveti Atanasije Atonski, jedan od najvažnijih podvižnika Svete Gore, u 10. veku je podigao manastir Veliku Lavru, uz pomoć careva Nićifora Foke i Jovana Cimiskija.
- Iz pećine, iznad Karulje, gde se povlačio u molitvu, pucao je pogled na jugoistočni deo poluostrva. Sveti Atanasije je shvatio da na tom mestu može da se napravi čudo. Krenuo je u gradnju manastira, koji je postao prototip za sve buduće svetogorske manastire - kaže Milovanović.
Manastir je završen 963. godine, a samo sedam godina kasnije, 970. godine, izdat je prvi tipik, pravilo koje je definisalo monaški život na Svetoj Gori.
- Car je sastavio tipik sa 24 tačke, po kojem je Lavri data uprava nad Svetom Gorom. Taj dokument je ispisan na jarećoj koži i potpisalo ga je 54 igumana, svetogorska starca, zajedno sa tadašnjim protosom Svete Gore, Hristodulom - kaže Milovanović i dodaje da ovaj tipik, sačuvan u Kareji, i danas predstavlja jedan od najvažnijih spomenika svetogorske kulture i vere.
- Između ostalih odredbi, u ovome tipiku je zapisano da monah treba da se podvizava, da usavršava svoje duhovne sposobnosti, a posebna pažnja je posvećena gostoljublju. Tamo je navedeno, tačno, da svim ljudima koji dolaze ili sa kopna, ili sa mora, treba da se pruži konak, da se pruži utočište, odnosno, da se da hrana i sve ono što je neophodno za normalan život.
Postoji još jedan tipik, koji je objavljen tek posle smrti svetog Atanasija Atonskog. On ga je napisao za života. Premda, postoji još niz tipika, jer su se dorađivali, usavršavali, prema potrebama Svete gore. Ništa nije rečeno jednom i zauvek, samo je Jevanđelje nedodirljivo, a ljudski zakoni su promenljivi. - zaključuje istoričar umetnosti Dušan Milovanović, prenosi Balkan Trip TV.
Sveta gora ostaje simbol duhovne snage i neprolazne mudrosti. Blagodat Presvete Bogorodice, koja je na ovom tlu ostavila svoj neizbrisivi trag, oseća se i danas u svakom kamenu, svakoj molitvi i svakom dahu ovog svetog mesta. Svetogorski manastiri, podvižnici i duhovnici kroz vekove čuvaju ovo nasleđe, prenoseći ga budućim generacijama, da se kroz molitvu i veru veza sa nebom nikada ne prekine.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Bivši grčki ministar, general Alkivijadis Stefanis, želi da reši goruće probleme – od klimatske krize i prekomernog verskog turizma do višedecenijske pobune monaha Manastira Esfigmen i uticaja stranih sila.
Osim po spokoju, koji nije lako opisati, Sveta gora je poznata i po starim receptima, koji su othranili generacije monaha koji se neprestano mole na poluostrvu Atos.
Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
