U živopisnom krajoliku Bajine Bašte nalazi se “ljubavni izvor”, kako ga meštani nazivaju, koji privlači verni narod u potrazi za isceljenjem. Njegova voda vekovima važi za lek protiv mnogih tegoba i simbol nade za one koji traže pomoć.
U svetu srpskih svetinja, mnoge crkve i manastiri ne samo da čuvaju duhovnu baštinu, već i prirodne dragocenosti – izvore čijoj vodi se pripisuje isceliteljska moć. Pored živopisnih monaških kompleksa, širom Srbije nalazimo izvore koji nose imena svetitelja i kojima se po svedočenjima brojnih vernika pripisuje lekovita moć, osobito oni koji pružaju nadu i utehu onima u nevolji. Ovi izvori su ne samo duhovna, već i fizička svetilišta, gde ljudi dolaze u potrazi za zdravljem i blagoslovom.
Jedan od najlepših i najpoznatijih izvora sa ovim karakteristikama je izvor Lađevac, smešten u skrivenom kutku šume blizu Manastira Rača kod Bajine Bašte. Ovaj izvor, koji se još naziva i "ljubavni izvor", duboko je ukorenjen u lokalnoj tradiciji i verovanjima. On predstavlja svetilište za sve one koji se bore za potomstvo i koji traže duhovnu i fizičku pomoć u svojoj borbi za zdravlje i sreću.
RINA
Izvor Lađevac nadomak Manastira Rača
- Vodu koja teče iz kamena nazivaju još i "ljubavni izvor". Žene koje ne mogu da ostanu u drugom stanju, ovde dolaze da se tri puta umiju i tri puta napiju i posle im naravno treba čovek - kaže jedan od meštana ovog kraja, prenosi Rina. Ova izjava osvetljava koliko je izvor Lađevac cenjen među onima koji se nadaju čudima i isceljenju. Pored toga, meštanin dodaje:
- Majke su dovodile decu koja imaju problema sa očima, da se ovde umiju kako bi ozdravila.
Lađevac je alkalno-termalni izvor kraškog porekla, poznat i kao "toplo vrelo" zbog svoje konstantne temperature od 15 do 18 stepeni Celzijusa. Ova voda, bogata mineralima, nekada je bila široko poznata po svojoj lekovitosti, a ljudi iz dalekih krajeva dolazili su u nadi da će pronaći spas i izlečenje.
RINA
"Ljubavni izvor", kako meštani nazivaju Lađevac, nadaleko je poznat po isceliteljskoj moći
- Topla voda sa izvora Lađevac provereno leči od šuge i drugih kožnih bolesti. U davna vremena kad nije bilo apoteka, Račani su trgovcima prodavali ovu vodu koja je karavanom stizala čak do Azije - priča meštanin Rače.
Danas, iako izvor nije u tolikoj meri poznat kao nekada, on i dalje predstavlja prirodnu oazu u kanjonu reke Rače, koji je još uvek nedovoljno istražen. Poseta Lađevcu, čak i ako nemate zdravstvenih problema koje njegova voda može izlečiti, pruža jedinstveno iskustvo i mogućnost da se povežete sa prirodom i istorijom ovog posebnog mesta. U svojoj tišini i skromnosti, izvor Lađevac nastavlja da fascinira i inspiriše sve koji se nađu u njegovoj blizini, čineći ga pravim draguljem srpske prirodne baštine.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Proslavljajući čudesa i neiscrpnu duhovnu snagu ovog sveca, pravoslavni vernici se 3. septembra okupljaju u slavlju ovog ugodnika Božjeg čije mošti svedoče o veličini Gospodnje milosti.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
U manastiru Kovilj snimljeni prvi kadrovi antiratne drame Dragoljuba Elčića po scenariju Željka Pržulja, nastale po „Dnevniku ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, uz podršku Srpske pravoslavne crkve i Filmskog centra Srbije.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Na desnoj obali reke Rače, ispod planine Tare, krije se veličanstvena svetinja iz 13. veka i lekoviti izvor Lađevac, mesto gde vera i priroda zajedno deluju
Nadomak manastirskog kompleksa na obali reke Rače, zadužbini kralja Dragutina, pored Skita Svetog Đorđa, meštanin Milan Nikolić pronašao je drevnu sadnicu koja mu je promenila život.
U manastiru Kovilj snimljeni prvi kadrovi antiratne drame Dragoljuba Elčića po scenariju Željka Pržulja, nastale po „Dnevniku ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, uz podršku Srpske pravoslavne crkve i Filmskog centra Srbije.
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
Recept iz Velikog posnog kuvara autorke Nade Marković otkriva kako se od najjednostavnijih sastojaka može napraviti brzo, ukusno i iznenađujuće fino jelo koje će obogatiti svaku trpezu u vreme posta.
